VICOTEKA

Zazvoni telefon u policijskoj stanici i javi se dežurni:
• Dobar dan, izvolite!
• Pomagajte brzo, ušla mi je mačka u stan!
• Polako gospođo, to nije ništa strašno ...
• Ma kakva crna gospođa, ja sam papagaj!

Snaja i svekrva treba da pređu reku, pa svekrva reče:
• Idi ti prva preko reke, pa ako je voda duboka i brza, ti si mlađa i jača, pa ćeš lakše da pređeš.
Na to će snaja:
• Bolje ti nano, idi prva, ja sam mlađa i brža pa ću pre kući da javim.

Pričaju tri babe kako im je pre bilo dobro u životu. Priča prva:
• Joooj, pre su mogli da se kupe ogromni, debeli krastavci - i rukom slikovito pokazuje dužinu i debljinu.
Druga s razumevanjem klima glavom i nastavlja:
• Ma znam, i mogao se kupiti odličan luk nekada davno - i rukama pokazuje kao da drži dve velike glavice luka.
Treća, koja je bila malo gluva, reče:
• Ne čujem vas baš najbolje, al’ savršeno se sećam frajera o kom pričate!

• Kako ti je bilo sinoć sa onom?
• Ko na strugari.
• Kako to?
• Pa ona ravna ko daska, a ja pijan ko letva!

Uhvatili Muju u pljački banke i odveli ga pred sudiju.
Sudija:
• Mujo želiš li ti da vratiš pare pa da te pustimo na slobodu ili želoš da odležiš u zatvoru?
Mujo će na to:
• Da sam 'teo da vratim pare, dig'o bi kredit, ne bi pljačkao banku!

Zašto Piroćanac uči dete da hoda dugim koracima?
• Da uštedi cipele.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Čovek se vraća kući sa poslovnog puta dan ranije. Prošla je ponoć. Vraćajući se kući pita taksistu, da li bi hteo da mu bude svedok, jer misli da ga žena vara, na šta taksista pristane, uz uslov da mu plati 100 Eura. Došavši kući, obojica se tiho ušuljaju u spavaću sobu. Muž upali svetlo, baci ćebe s kreveta i ugleda ženu sa ljubavnikom. Ljut uzme pištolj i prisloni ga ljubavniku na glavu. Žena poviče:
• Ne pucaj, lagala sam ti da sam nasledila novac. ON je platio BMW kog sam ti dala, ON je platio jahtu, ON je platio godišnje karte za utakmice, ON je platio kuću na jezeru, čak plaća i mesečne račune.
Negodujući, muž spusti pištolj, pogleda taksistu i upita:
• Šta bi ti uradio?
Taksista odgovori:
• Pokrio bih ga ćebetom, da se ne prehladi.

Za razliku od pedijatara, pedofili zaista vole decu!

Imamo mi muda, a i sreće smo kurate.

Penzioner došao kod svojih kućnih prijatelja, takođe starih penzionera. Dok muž razgovara sa gostom, žena kuva kafu u kuhinji. Domaćin, već poprilično senilan, prepričava utiske sa odmora:
•  ... i tako smo nas dvoje bili deset dana na moru u Baru.
• U kojem hotelu ste odseli?
• Čekaj samo malo, da se setim ... Izvini, kako se zove onaj cvet, kraljica cveća sa trnjem i crvenim laticama?
• Ruža! Ali ne postoji taj hotel u Baru ...
• Ma znam - reče domaćin, i okrenu se ka kuhinji - Ružooo, kako se zove onaj naš hotel u Baru?