Faktor stabilnosti

Ne kaže se "švaler iz komšiluka", nego "faktor stabilnosti u regionu".

Perica priča Ivici: • Tata je rekao komšinici da je dobra riba. • I, ... šta se posle desilo? - upita Ivica. • Pa ništa, ... samo mu je mama polomila pribor za pecanje.

Dođe Crnogorac u Beograd, uđe u prodavnicu i kaže: • Hoćete li mi, molim vas, dati kilo pomorandži? Prodavačica odgovori: • Može, a hoćete li kesu? • A ne, no ću ih kotrljat do Podgorice!

Umro Ciga i otišao na nebo, tamo ga Sveti Petar pita: • Cigo, hoćeš li u raj ili u pakao? A Ciga odgovara: • Kume, ako može, ja bih u Beč!

• Kako ste uspeli da doživite stotu godinu? • Nikada se nisam raspravljala ni sa kim. • Ali, to je potpuno nemoguće. • Apsolutno ste u pravu.

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora: • Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite? • Pitaj, naravno - nasmeši se direktor. • Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto? Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli: • Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta! Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku: • To te direktor časti. Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor: • Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš? • Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on. • Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana? • Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim. • Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Došao komšija do komšinice na kafu, kad u njenom dvorištu Ðoković i Federer igraju tenis: • Pa, šta je ovo? - pita on. • Ma pusti, dobila sam zlatnu ribicu koja ispunjava želje, ali je malo nagluva. • Kako nagluva? - pita komšija. • Pa lepo, nagluva, slabo čuje. • A, bi li mi je pozajmila na jedan dan? • Ma hoću, ali lepo ti kažem da je nagluva. Drugo jutro dolazi opet komšija kod komšinice, potpuno ljut i vraća joj zlatnu ribicu: • Jebala te ova zlatna ribica, nije samo nagluva, nego je gluva, skroz na skroz! • Kako, šta je bilo? - pita ona. • Ja tražim lovu, ona mi da sovu, ja tražim novce, ona mi da ovce, ja tražim pare, ona mi da jare, ... • A, šta si mislio, da sam ja tražila dobar tenis?!

• Jesi li igrao poker? - pita Fata Muju. • Nisam, matere mi! - odgovori on. • Dobro, 'ajde da večeraš. Kol‘ko ćeš sarmi? • Tri pa jednu!

Sretnu se dve Mostarke, pa kaže jedna drugoj: • Šta je bona, što me ne pitaš šta ima ... • Pa šta ima? • Ma šuti bona, ne pitaj me ...

Staje autobus u Kragujevcu i majstor kaže putnicima: • Narode, 10 minuta pauza, da popušite cigaru, odete do toaleta, popijete kaficu ili da završite neki fakultet, pa nastavljamo dalje.

• Hajde Perice, pozdravi čiku! Kako se ono kaže kad gosti odlaze? • Kaže se: Hvala Bogu!