VICOTEKA

Dragi Deda Mraze, za Novu godinu želim debeo novčanik i tanak struk, ... i nemoj to da pomešaš, ... kao prošli put.

Pita kondukter osobu u vozu:
• Je l' imate kartu?
• What?
• Kartu, molim.
• Excuse me?
• Kartu!
• I don't understand.
• Your ticket, please.
• Šta?

Vraćaju se dva popa sa parastosa, tek će jedan:
• Pa, supa i nije bila nešto, a i ono meso masno.
Drugi mu odgovara:
• Eee, nema parastosa bez sina jedinca!

Kako Crnogorci peru auto?
• Jedan drži sunđer, a drugi vozi napred - nazad.

Kaže devojka svom udvaraču:
• Mnogo sam slušala o tome kakav si u krevetu.
• Ah, ma nije to ništa naročito ...
• Pa, ... tako sam i čula.

Pitali Cigu:
• Šta mislite o sterilizaciji pasa lutalica?
Ciga:
• Ako, ako, treba da se svim kučićima povadu zubi.
• Znate, nije baš sterilizacija to što vi navodite.
• Ama znam brate, al' neće mene pseto da jebe, neg' da me ujede!

Učitelj:
• Ko odgovori na moje sledece pitanje, može da ide kući, zaključiću mu peticu za kraj školske godine!
Perica uze kredu i poteže snažno prema tabli. Učitelj besno:
• Ko je bacio kredu?
Perica:
• Ja. Eeeee idem kući. Ćao i ne zaboravi da mi zaključiš peticu!

Čudi se mladi Crnogorac:
• Nikako ne mogu da shvatim kako su naši đedovi mogli da žive bez svetla, televizora, interneta, kola i deterdženta?
Odgovora mu stariji:
• Pa i nijesu mogli. Vidiš li, avetinjo, da su svi pomrli?

Rođendani su veoma korisni. Što ih više imaš, to duže živiš.

Devojka:
• Da li bi me čuvao kao bateriju na 5% ?
Momak:
• Jok, ja bi te odma napunio!

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...