Da pronađem sebe

Jednom sam probao da pronađem sebe i od tada mi se gubi svaki trag!

Dođe deda kod popa da mu se ispovedi i kaze: • Pope, pre neki dan baba se nagnula u zamrzivač i meni došlo nešto, ja mrknem babu, jel to greh? Pop: • Ne, nema tu ništa grešno, to je priroda i tako treba da bude. Sutradan dođe i baba pa kaže: • Pope, pre neki dan ja se nagnula u zamrzivač da vidim nešto a deda navalio, a meni sve onako dobro, jel to greh? Pop: • Ne naravno, bio je i tvoj muž juče i njemu sam rekao da je to prirodno i ne treba da brinete. Baba: • A da li smo i dalje dobrodošli u crkvu? Pop: • Naravno ... Baba: • Dobro, jer u Merkator više nismo ...

Pričaju dva poznanika: • Kako je kod vas u firmi? • K`o u VIP-u! • Opa, pa to znači da su vam dobre plate? • Ma jok, nula dinara po minutu!

Uđe Perica u pekaru i pita pekara: • Što vam je hleb ovako tvrd i suv? Na to će pekar Perici: • Ćuti, dete, ne lupetaj. Pa, ja sam pravio hleb kad ti još nisi bio ni rođen! • Pa što ga tek sad prodajete - upita Perica.

Ide Milojko ulicom. U susret mu ide devojka: • Ah – pomisli on – kad bi ona moja Radojka imala takve noge. Posle nekoliko stotina metara, prolazi još jedna devojka: • Ah ... kad bi ona moja Radojka imala takve grudi! Posle nekih stotinak metara još jedna: • Ah ... kad bi ona moja Radojka imala takvu guzu! Stiže Milojko do kuće ... na kapiji stoji Radojka: • Ah Radojka ... celim putem sam o tebi razmišljao.

• Otvarajte, policija! • Nismo naručili policiju, nego kurve! • Pozvali su nas iz vašeg komšiluka! • Komšije pozvale, komšije neka vas jebu!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Zašto mali crv plače? • Mama mu je otišla na pecanje ...

• Dobar veče, jel to hitna pomoć? - upita Ciga. • Da, izvolite ... • Molim vas pomognite mi, sin mi je progutao kurton!! • Pa gde ste ..., gde živite ...? • Ja sam u Marinkovu baru, Todora Dukina 21! • Stiže ekipa odmah ... Posle 3 minuta: • Dobro veče, iz Todora Dukina ovde, ja sam zvao za ono što mi je sin progutao kurton ... • DOLAZI EKIPA ODMAH! • Ne mora naš'o sam drugi!

Devojke, možete slobodno početi da izlazite sa momcima iz ljubavi, niko više nema para.

Dva vojnika kuvara rešavaju ukrštenicu pored kazana u kome se krčka kupus. Prvi čita i piše, pa se obraća onom drugom: • Povrće u četiri slova? • Kupus - odgovara brzo drugi. • Ne može da stane! • Stavi manju glavicu - odbrusi drugi.