Kutija sa trideset jaja

Baka, sa svojih 98 godina, na samrti leži u bolesničkoj postelji i poželi da otkrije svom tugujućem mužu, koji sedi pored njenog kreveta, poslednju tajnu pre nego što umre. • Petre, najdraži moj Pero, pre nego što zatvorim oči zauvek, htela bih da ti otkrijem svoju poslednju tajnu. Otiđi do štale gde ćeš naći dve kutije ispod treće potporne grede na levoj strani krova, i donesi ih. Deda Pera ode do štale i vrati se nakon pet minuta noseći dve kutije u rukama. U prvoj kutiji pronalazi tri jajeta, a u drugoj 250 000 eura. Oči su mu zasvetlucale. • Reci mi draga, šta znače ova tri jajeta? • Znaš, Pero, u braku smo 78 godina i svaki put kad nisam doživela orgazam, stavila sam jedno jaje u kutiju. Deda Peru obuzme zadovoljstvo i ponos, kako je za 78 godina samo tri puta podbacio, i upita: • A odakle ovih 250 000 eura? • A, svaki put kad sam napunila kornet sa trideset jaja, otišla sam na pijacu da ih prodam ...

Kaže jedna komšinica drugoj: • Komšinice, može li oklagija na pola sata? A, ova će: • Ne može, ... i ja čekam muža!

Kada muškarac govori ženi provokativne aluzije to je seksualno uznemiravanje, a kada žena govori muškarcu prostakluke onda je to 85 dinara po minutu + PDV.

Došao Amerikanac u Podgoricu, seo u taksi i razgleda grad. Prolaze pored stadiona: • Možete li mi reći, šta je ovo? • Ada cush! To ti je stadion Budućnosti! • Aha! Pa dobro. Tako nešto kod nas napravi se za oko 10 dana ... Prolaze pored pozorišta: • A šta je ovo? • Ada, zgrada pozorišta, jadan! • To se kod nas tako može napraviti za jedno nedelju dana - reče Amerikanac. Prolaze pored Mileniuma: • A moliću lepo, šta je ovo? Taksista popizde: • A NE ZNAM, ČASTI MI. JUTROS NIJE BILO TU!

Kada ti žena kaže: • Ispravi me ako grešim. Ti ćuti, ne ispravljaj ništa! To je zamka!

Pita Perica nastavnicu srpskog jezika: • Da li se pravilno kaže: nezaposlen ili nije član nijedne stranke?

Milojka pije kafu sa Radojkom: • Molila sam Boga da mi da dobrog muža, i Bog mi je to dao. Moj muž se nije molio, pa je dobio šta je dobio!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Smejao sam se debelima, pa sam se i sam ugojio. Smejao sam se ćelavima, pa sam i sam izgubio kosu. Sada se smejem samo bogatima ...

Pacijent kaže medicinskoj sestri: • Ne želim da ozdravim, želim što duže da vas gledam ... • I nećete ozdraviti. Doktor je takođe zaljubljen u mene, a jutros je primetio kako me gledate!

Ako želite da ostavite drogu ili rakiju, ostavite ih kod mene.