VICOTEKA

Noćas sam sanjao da cepam drva. Da mi alarm nije zazvonio, mogao sam i da ih spakujem!

Ide pandur ulicom i vidi klinca kako puši. Priđe mu i povišenim tonom ga pita:
• Znaš li ti, mali, da pušenje skraćuje ljudski život napola?
Klinac sleže ramenima i stidljivo će:
• Ne znam ...
• Koliko ti imaš godina? - upita ga pandur strogo.
• Deset.
• Eto, vidiš, ... da ne pušiš, sad bi imao pet!

• Mujo, šta ti je rekla Fata kada si sinoć doš’o onako nakresan kući? - pita Haso zabrinuto.
• Ništa, samo je vrtela glavom.
• Čijom, svojom ili tvojom?

Došao novi doktor u Cigansko selo i posle nekog vremena žene počele da rađaju belu decu. Pošto je doktor bio jedini belac u selu, jedan od muževa shvati situaciju i ode kod doce na razgovor:
• A bre kume, kako to da naše žene sad odjednom nose belu decu?
• Pa Cigo, to ti je tako prirodno, znaš već, genetika ... Evo, uzmi za primer ono stado ovaca, sve ovce su uglavnom bele, a nađe se tu i tamo po neka crna.
Kad odjednom Ciga se uspaniči:
• Nema veze doktore, ti ćuti za ovce, a ja ću za decu.

Radnik zove šefa telefonom, od kuće:
• Halo šefe, ne mogu danas da dođem na posao, pokvario mi se auto ...
• Što ne dođeš autobusom?
• Nemam autobus!

Došao Mujo kod Tarzana u goste. Tarzan ga lepo dočeka i povede po džungli kao svaki kulturan domaćin. Dok su tako išli Tarzan sve vreme mumla nešto sa životinjama. Mujo oduševljen pita Tarzana:
• Je li, Tarzane, kako si ti naučio da pričaš sa životinjama?
• Ja sam se ovde rodio, tu sam odrastao, životinje su me odgajile, i tako sam naučio – odgovori Tarzan.
Mujo se lepo proveo i sada je došao red na Tarzana da uzvrati posetu. Došao Tarzan i normalno, sada povede Mujo njega po mahali. Idu oni tako i naiđu na psa:
• AV AV AV! – zaurla pas.
• Je li, Tarzane, šta kaže, alaha ti? – upita Mujo.
• Kaže da si ga gađao kamenom pre neki dan – odgovori on.
Idu oni dalje i naiđu na mačku:
• Mjauu!
• Tarzane, šta kaže? – pita Mujo.
• Vukao si je za rep prošle nedelje – odgovori Tarzan.
Naiđu na kozu:
• Beeeee Beeeee!
A Mujo će ti:
• Laže kurva, Tarzane, ništa joj ne veruj!

Od čega se ljudi najviše goje?
• Od greote, ... greota da se baci.

Priča deda unucima kako je bilo u ratu:
• I tako ja stojim na strazi, kad naiđoše četiri Nemca ..., deco ja sam se usr’o!
Deca pitaše:
• Što nisi pobegao?
Deda procedi kroz zube:
• Ma, tad sam pobegao, nego ..., sad sam se usr’o!

Došao momak kod devojke i pita njenog oca:
• Ja bih voleo da se oženim vašom kćerkom, da li dozvoljavate?
Otac:
• Pa, u suštini dozvoljavam, a da li si pitao njenu majku?
Momak:
• Pa jesam, ali mi se kćerka više dopada.

Parkiranje u Beogradu je kao seks:
• Koliko god da je dobro, uvek misliš da može bolje.
• Ženama je potrebno više vremena.
• Ako ne želiš da se potrudiš, uvek možeš da platiš.
• Zabranjena mesta su uvek uzbudljivija.
• Koliko god da se trudiš da nađeš savršenu poziciju, neko će da te kresne od pozadi.
• Veličina jeste bitna.
• Možeš da ostaneš do jutra ako baš moraš, ali u sedam, da više nisi tu.
• Ako je savršeno i slobodno, sigurno postoji neki problem.
• Moraš da poznaješ zone.
• Moraš da znaš da izađeš na vreme.
• Ako si na zabranjenom mestu, budi brz.

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...