Rezervni delovi za nas

Šetaju dve svinje ulicom i prolaze pored jedne mesare, pa će jedna: • Pazi kad nisam ni znala da postoje rezervni delovi za nas.

Dobio Perica jedinicu iz srpskog. Kad je došao kući mama ga pita šta je bilo, a Perica će: • Ma pisali smo sastav. Evo da ti pročitam: "Krenem ja jedan dan u školu, kad naletim na govno. Govno, onako zelenkasto, rekoh, mora da je Markovo, on jede puno graška. Idem ja malo dalje, naletim na još jedno govno. Govno onako žućkasto, kao da je Simino, on jede puno kukuruza. Šetam ja tako još malo i naletim na jedno baš veliko govno i pomislim: mora da je Đoletovo, on je debeo, puno jede, pa puno i sere". • Pa dobro, Perice, koja je bila tema sastava? - pita Pericu mama. • Prijatelj se u nuždi prepoznaje!

Tražili neki ljudi najstarijeg dedu na svetu. Obiđu oni tako sve veće države i zadrže se u Rusiji. Nađu neko selo i u selu čuju za najstarijeg čoveka, pa odluče da ga posete. Nađu ga i pitaju koliko ima godina, a on kaže da ima 110. Upišu oni i nastave dalje. Dođu u Nemačku i čuju za drugog dedu koji je, kako kažu, najstariji. Nađu i njega i pitaju ga koliko ima godina i on odgovori da ima 120. • Odlično, deda! Star si, ali nije to dovoljno, verujemo da ima i starijih. Nastave oni i dođu u Srbiju. Odu u neko selo kod Niša i prođu kroz neku šumu – kad čuju kako neko plače. Približe se malo, a ono neki deda sedi na panju i plače. Odluče da ga pitaju koliko ima godina. • Deda, koliko imaš godina? • Sto četrdeset – odgovori on. • Odlično! Čestitamo, ti si verovatno najstariji čovek na svetu. A što plačeš, deda? • Tukao me tata! • A gde ti je tata?! • Eno ga u šumi sa dedom, seče drva!

Potukla se dva čoveka na ulici. U sred tuče naiđe policajac, razdvoji ih i pita: • Kako se zovete? • Zoran Matić - kaže prvi. • Zoran Dragović! - kaže drugi. Policajac im na to ljutito kaže: • Sram vas bilo, braća, pa se bijete!

• Draga, šta ima za ručak? • IKEA sendvič! • Kakav je to ... ? • Svi sastojci su u frižideru, samo ga sastavi!

Sedi zeka na obali reke, puši, pije i peca. Prođe lija na novom harliju: • O, lijo, ima se, može se! - kaže zeka. • Znaš šta, zeko, ja ne pušim, ne pijem, tako uštedim pare i, eto, kupim harlija. Tako oni završe razgovor. Sledećeg dana zeka opet na obali reke, puši, pije, oko njega 20.000 konzervi, ... i peca. Prođe lija u crvenom ferariju: • O, lijo, ima se, može se! • E, pa ja ne pušim i ne pijem, tako uštedim pare i kupim ferari! Tu opet završe razgovor. Sledećeg dana lija kod kuće pere svog ferarija, kad ... proleti zeka u avionu: • O, zeko, ima se, može se! • E, lijo, ja prodao ambalažu!

Razgovaraju dva prijatelja, pa kaže prvi: • Nešto se razmišljam, ... ako je moj rođendan tačno devet meseci posle ćaletovog rođendana, ... pa znaš li ti šta sam ja onda? • Šta? • Pa, ja sam rođendanski poklon, kapiraš ...

Sretoh juče popa i rekoh: • Dobar dan pope! Pop mi oštro odbrusi: • Nisam ja pop, ja sam otac! U tom momentu poče moj Džeki da laje na njega, a ja mu rekoh: • Ne laj na oca, Džeki!

Dobio Mujo novu gajbu i otišao da je vidi. Ušao u stan, malo razgledao sobe i došao u spavaću sobu. U njoj ugrađen plakar. Otvori on plakar – u plakaru ogledalo. Mujo se uplaši, brzo zatvori plakar i otrči do najbližeg telefona: • Halo, policija, neko mi je provalio u stan. ... da, još je tamo, krije se u plakaru. Dođe policajac na uviđaj. Uđe u sobu, polako se približi plakaru i naglo otvori vrata: • A, pa kolega je već stigao ...

• Kako ste uspeli da doživite stotu godinu? • Nikada se nisam raspravljala ni sa kim. • Ali, to je potpuno nemoguće. • Apsolutno ste u pravu.

Razgovaraju dva prijatelja: • Znaš li ti, druže moj, da je moja žena najveći ženskaroš! • Kako to? - začuđeno ga upita drugi. • Okrene se za svakom ženom koju ja pogledam!