Nisam ti ja Vuk Karadžić

Sreli se vuk i lisica u šumi. Počne vuk da nagovara lisicu da makar jednom vode ljubav, ali lisica se nije dala. Pošto nije znao šta da radi, vuk počne da je ubeđuje. Na kraju će: • Ajde, lijo, makar jednom - naučiću te da čitaš. Pošto je bila jako znatiželjna, lija pristane i odvede vuka iza žbuna. Nakon nekog vremena, izlazi vuk iz žbunja i zakopčava krzno, a lija će za njim: • A čitanje, vuče? Na to vuk odgovori: • Pa nisam ti ja Vuk Karadžić.

Kaže baba dedi: • Dragi, ti si totalno onemoćao. • Ma nemoj! – reče deda. Seti se šta smo jedno drugom rekli pre 50 godina – da ću ja dizati tvoje noge, a ti moju alatku. Jel’ tako? • Pa jeste. – potvrdi baba. A deda će na to: • Eee, vidiš, ja tvoje noge još uvek mogu da dignem, a ti moju alatku ne možeš! Pa ko je onda onemoćao?

Razgovaraju dve sredovečne žene: • Moj muž više ne pije, ne ide po kafanama i ne juri za ženskama! • Stvarno? Kad je prestao? • Paaa, sutra će biti 40 dana ...

Moj dragi ima najveći ... minus na tekućem računu!

Pitaju Cigu: • Jesi li čuo da u se u nedelju ujutro u 3h mora vratiti sat? Ciga: • `Bem ti kamere i ko ih izmisli ... Dobro, vratiću ga odakle sam ga ukrao!

Doneo petao nojevo jaje pred kokoške, pa kaže: • Dame, nije da vam nešto zameram, ali vidite kako se to radi u inostranstvu!

Krenuo naš ministar policije na put. Posle nekoliko minuta vožnje zaustavlja ga pandur: • Dobar dan gospodine, molim vašu vozačku i saobraćajnu ... aaa, pa to ste vi gospodine ministre, izvinite, molim vas, možete nastaviti put ... Na to će ministar: • Jao, nemojte tako, postupajte prema meni kao prema svakom drugom građaninu. Pandur odgovara: • Ok, nema problema, gospodine ministre, ubacite deset evra u saobraćajnu i možete da nastavite.

Teškom mukom planinar se popne do vrha Kopaonika. Kuca na vrata neke male planinske kućice. Čuje se dečji glas: • Da? • Da li ti je tata tu? • Nije, izašao je kad je došla mama. • Znači, mama ti je tu? • Nije, izašla je kad sam ja došao. • Pa zar vi nikada niste zajedno? - pita zbunjeno planinar. • Jesmo, ali u kući. Ovo nam je poljski WC.

Probudi se puna energije, spavaj sa električarom.

Idu Piroćanci, tatko i sin da kupe tatku odelo i gledaju razne štofove. Sin uzme štof i pogleda naličje. • Pa što, sine, gledaš naličje štofa? Gledaj lice! – kaže tatko. • Jes', a posle deset godina ćeš da gi prevrneš, pa sašiješ meni da nosim. Eto, zato gledam naličje!

Došao mladi student biologije par dana na selo, da sakuplja biljke za svoj herbarijum. Kako nikoga iz sela nije poznavao, upute ga seljani kod jedne udovice, da je priupita da li bi ga primila na konak. Udovica mlada, zgodna, smeška se i sve premerava mladića. Ovom bi malo nezgodno pa uze zvaničan ton i reče: • Gospođo, uveravam vas da sa mnom nećete imati nikakvih neprijatnosti. Ja sam intelektualac! Na kraju se oni nekako dogovore pa ga ona tako primi kod sebe u kuću. Sledećeg jutra izađe student na dvorište. Udovica poranila pa hrani živinu. Oko nje desetak koka i tri petla. Priupita on nju: • Nisu li tri petla malo previše za toliko koka? • Pa, baš i nisu. Onaj jedan tamo je pravi petao, a ova dvojica tu su više nekako ... intelektualci - odgovori mu ona preko ramena.