VICOTEKA

Sede slon i miš u bioskopu. Slon sedi ispred miša, pa ovaj ništa ne vidi. Miš se naljuti, ode dva reda napred, pa kaže:
• Vidiš kako je kad neko sedi ispred tebe?

Kaze Perica babi:
• Baba, kupio sam Nike do jaja!
Na to će ona:
• Auuu sinko, pa što baš toliko duboke?

Voze se tata i ćerkica vozom. Ćerka gledajući kroz prozor oduševljeno reče:
• Tata, tata, kako su lepi oni konjovi!
• Nisu konjovi nego konji, i nisu konji već krave!

Kaže Haso Muji:
• Mujo, kažu da džentlmeni više ne postoje!
• Glupost. Pa juče sam Fati držao kišobran da ne pokisne dok je menjala gumu!

Došao Piroćanac kod svog prijatelja, takođe Piroćanca, u posetu i ovaj ga pita da li hoće kafu. Čovek odgovara potvrdno a domaćin zagreje vodu i ubaci zrno kafe. Posle nekoliko dana ovaj drugi Piroćanac uzvrati posetu prvom a domaćin zagreje vodu za kafu i veže jedno zrno na konac pa ga umače u paru. Pita ga prijatelj:
• Je li bre, zašto tako kuvaš kafu?
• Ma bila mi ona tvoja mlogo jaka, pa ja da skuvam slabiju.

Ili odeš preko i sanjaš rodno mesto, ili ostaneš i sanjaš radno mesto!

Pokuca zli vuk malim jarićima na vrata i umilnim glasom će:
• Deco, otvorite vrata! Ja sam vaša mama i donela sam vam mleko!
A jarići će uglas:
• Daj, ne seri vuče, mama je odnela mleko na analizu u laboratoriju!

Izlazi pandur iz pekare, dolazi do svog kolege i kaže mu:
• Ako pogodiš koliko imam kifli u kesi, daću ti obe.

Razgovaraju dva poslanika u skupštini:
• Znaš, ja sam ti bio izuzetno pametno dete. Prohodao sam u drugoj godini života.
• Ja sam bio još pametnije dete. Mene su nosili sve do četvrte godine.

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se   zaposli.
• Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj.
• Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje.
• Ma daj bilo šta!
• Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime.
• Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar.
• Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća.
Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u   Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi   iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade   na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije:
• Rade, potpiši ovde.
• A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici.
• Rade, moraš baš ti da potpišeš.
• Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja.
• Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen?
• Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Mali Perica se potukao u školi i posle nastave zaglavi kod psihologa na "ispiranju mozga". Kudi psiholog njega, kudi, da bi na kraju zaključio:
• Perice, ne smeš da se tučeš, nije to dobro, treba da naučiš da daješ i uzimaš!
Perica se nasmeja:
• Pa baš sam to i radio!
Psiholog ga zbunjeno upita:
• Kako to misliš?
Perica ponosno ispali:
• Pa dao sam šamar i uzeo sendvič!