VICOTEKA

Natpis sa jednog nadgrobnog spomenika:
• Ovde leži moja žena, a ja kod kuće počivam u miru!

Mujo, poznati lovac, uđe u kafanu i svi navale na njega da im ispriča neku priču. Nakon par lovačkih, Mujo predloži opkladu da mu svi plate piće kad god zatvorenih očiju pogodi koja je životinja ubijena i kojim oružjem. Zavežu mu oči, donesu prvu životinju, Mujo pipka kožu, pipka rupu i ispali:
• Medved, ubijen kalibrom 308.
Naravno, pogodio je, dobio piće i tako nastavio cele noći. Pred jutro, mrtav pijan, nekako dotetura do kuće, uvali se u krevet i zaspi. Kada se probudio, pred ogledalom ugleda masnicu na oku i pozove Fatu:
• Fato, bona, jesam se opio, al’ se ne sećam da sam se potuko ... Otkud ova masnica?
Fata se izdere na njega:
• Kako otkuda, budaletino, ja sam te raspalila noćas! Doš’o si mrtav pijan, lego kraj mene, gurnuo mi ruku u gaćice i kad si me ispip’o rek’o si: Tvor, ubijen sekirom!

Odvede dečko Piroćanac svoju devojku na izlet u drugi grad, pa kaže:
• Mogu li nešto iskreno da te pitam?
Ona će mazno:
• Daaa ...
• Oćeš da daš za gorivo?

Arhimed, Njutn i Paskal igraju žmurke. Arhimed žmuri, a Paskal i Njutn se kriju. Paskal se sakrije, a Njutn nacrta kvadrat, stane iza Arhimeda i čeka. Arhimed izbroji:
• Devedeset pet, ... pedeset, ... sto, polazim.
Okrene se, ugleda čoveka i kaže:
• Aha, Njutn!
A Njutn će:
• Ne, ovo je Njutn po metru kvadratnom, a to je Paskal.

Pričaju dva matorca, pa prvi pita drugog:
• Je l' možeš ti i dalje da jebeš?
• Mogu, da kucnem u drvo! - kaže drugi.
• Ma, mogu i ja da kucnem u drvo, nego je l' možeš da jebeš?!

Pita Ciga svoju ženu:
• Je li Zorka, sa čega bre ti pereš onu tvoju stvar?
• Pa, Miko bre, perem je sa sapun, sa deterdžent, sa čega nađem ...
• Eee, Zorka, od sad da je pereš sa Grand kafu, da ima i miris i ukus!

Uspešno odvikavam pušače od duvana.
Šifra: Grebator.

Kako ćemo? - pitanje koje povezuje frizere, prostitutke i ljude kojima fali ideja!

Dan posle udaje ćerke, otac reče ženi:
• Eee boga mi, trebalo je da naučimo da igramo šah.
• Zašto?
• Pa, vidiš da smo dali damu za konja.

Prodao Bosanac svog papagaja Hrvatu. Papagaj bistar, priča sve u šesnest, samo uvek pozdravlja sa:
• Sellam.
Nezgodno to Hrvatu, blamira ga ptica stalno pred gostima, i odluči on da ga ne hrani sve dok se papagaj ne dozove pameti. Prođe tako mesec dana i papagaj se ućuti. Konta Hrvat, opametio se. Sav srećan odluči da ponovo počne da ga hrani. Izvadi semena i stavi u kavez,  kad će papagaj na to:
• Šućur Allahu, isposti se i ovaj mjesec Ramazana!

Vraća se Piroćanac iz inostranstva i u ruci ima samo kavez sa papagajem. Stiže na carinu:
• Šta imate za carinu? – pita carinik.
• Ništa, samo papagaja.
• I on se carini.
• Papagaj? Kako? Koliko?
• Deset dinara živ, 5 dinara mrtav.
Gleda Piroćanac carinika, pa papagaja, pa carinika, kad će na to papagaj:
• Jovo, Jovo, nemoj da se zajebavaš za 5 dinara!