Počivam u miru

Natpis sa jednog nadgrobnog spomenika: • Ovde leži moja žena, a ja kod kuće počivam u miru!

Neko potroši brdo novca da bi obišao svet, a ja potrošim bocu vina i svet se okreće oko mene!

Razgovaraju čovek sa obrijanom glavom i čovek koji muca dok govori. Mucavac pita obrijanog: • Je li, bbboggga ttti, kkkolllikkko ppplllaćaš bbbricccu? • Manje nego ti telefon - odgovori obrijani.

Sreli se lopov i pijanac u parku. I onako, počne priča kad će lopov: • Znaš prijatelju, ja sam ti kleptoman. • A šta ti je to? – pita pijanac. • To znači da ja volim da kradem. A na to će pijanac: • Ma prijatelju i ja sam ti klaustofobičar. • A šta je to? • To ti je strah od zatvorenog prostora. Na primer, kren’o si u kafanu al’ te je strah da je možda zatvorena.

Crnogorac se busa u grudi i viče: • Mi Crnogorci uvek smo se borili za čojstvo, junaštvo i poštenje. Neko mu odgovori: • Pa svi se borimo za ono što nemamo.

Kako Zemunac dresira psa? • Sedi, brate, ispoštuj me.

Jednog lepog dana naš vrli premijer i njegova supruga šetaju Knez Mihajlovom. Stanu kod jednog izloga, gledaju cene i čude se kako su porasle cene osnovnih životnih namirnica, skoro kao cene luksuznih artikala. Tu premijer dobi napad osećajnosti, oči mu se napuniše suzama, supruga ga teši. Prilazi pandur: • Gospodine premijeru, ima li problema?! Vidim, plačete ... • Ma ništa, ništa ... Gledam cene u izlogu i mislim se, kako li je teško našim penzionerima, kada ništa ne mogu priuštiti sebi sa tako jadnim penzijama. To je strašno, užas ... Prilazi jedan penzioner, vidi uplakanog premijera i saosećajno pita pandura: • Je li, Boga ti, zašto plače naš premijer? Pandur ga tresne pendrekom po tintari: • Zbog tebe, pizda ti materina, zbog tebe ...

Umrla Stanojka. Iznose je iz kuće u sanduku i slučajno lupe sandukom o štok vrata. Iz sanduka se začu jedno bolno: • Uhhh! Otvore sanduk, kad Stanojka živa. Posle još deset godina braka sa Živadinom, umre konačno Stanojka. Ponovo je iznose iz kuće u sanduku, kad trči Živadin i viče na sav glas: • Pazite na štok, jebem vas smotane.

Otišao Vranjanac u Beograd i sretne Mariju Šerifović i pita je: • Izvini momak, kude je ovde Knez Mihajlova? Marija se okrene i kaže mu: • Alo bre majmune, nisam ja momak. A Vranjanac će: • Ne ljuti se be, nesam znaja da si ženjen.

Razgovor babe i unuka: • Još samo da završiš fakultet, pa mogu da umrem ... • Baba, završio sam faks! • Još samo da se oženiš, pa mogu da umrem ... • Čekaj baba, nismo se tako dogovorili!

Nikada nisam smeo da dovedem devojku kući. Prvo zbog roditelja, a posle zbog žene.