VICOTEKA

Natpis sa jednog nadgrobnog spomenika:
• Ovde leži moja žena, a ja kod kuće počivam u miru!

Muškarac ulazi sa prelepom mladom ženom u zlataru i zajedno odaberu dragulje i drugi nakit u vrednosti većoj od 50.000 eura. Kad je trebalo platiti,  muškarac je izvadio ček i upisao ukupnu sumu. Prodavac je bio zbunjen i nepoverljiv, jer čoveka vidi prvi put u životu. Ovaj je opazio prodavčevo dvoumljenje, pa mu reče:
• Brine Vas ima li ček pokriće? U redu, ovako ćemo: budući da je danas subota veče i da su već sve banke zatvorene, zadržite ček i nakit do ponedeljka. U ponedeljak, nakon što unovčite ček, pošaljite dragulje gospođici. Slažete li se?
Prodavac se složio. U ponedeljak, kad je u banci pokušao da unovči ček otkrio je da ček ipak nema pokriće. Istog trena je nazvao gospodina, a ovaj mu reče:
• Ček slobodno bacite! Već sam spavao sa njom!

• Izvinite, da Vas pitam, da li je to psihijatrijsko odeljenje?
• Jeste, a koga tražite?
• Srodnu dušu ...

Učiteljica:
• Deco, kada bi ste na ulici našli pare i mozak, šta bi ste uzeli?
Perica:
• Ja pare ..
Učiteljica:
• E pa ja bi mozak ...
Perica:
• Pa dobro, svako bira ono što mu fali!

Menjam taštu za kombajn.
Šifra: Zmaj za zmaja.

Na času kaže užiteljica:
• Deco, danas ćemo učiti o cveću. Svako će mi reći po jedan cvet. Hajde ti Marice.
• Ljubičica.
• Joj diiiivno. A sada ti Brankice.
• Narcis.
• Joj diiiivno! Sada ti Perice.
• Orgazam.
• Juu, Perice! Pa to nije cvet!
• Znam, ali je diiiivno.

Kaže Perica mami:
• Mama, tata je opet pijan.
• A otkud ti to znaš?
• Pa, eno ga, brije ogledalo.

Dolazi Mujo mrtav pijan kući i kaže Fati:
• Ajmo se mazit' malo!
• Ma ne mogu Mujo, dobila sam.
I tako on nju nagovara. Ona neće. Ipak, nagovori je na kraju. Sutradan, probudi se Mujo i ničega se ne seća. Pogleda oko sebe, nema Fate, vidi krvav krevet.
• Jebo mater, ubio sam Fatu!
Ustane, okrene se oko sebe, pogleda u ogledalo i prepadne:
• Ma, šta ubio! Pojeo je!

Vratio se Mujo iz Francuske. Fata ga pita:
• Kakve su tamo žene?
• Znaš Fato, tamo ima dve vrste žena.
• Kako dve?
• Lepo – Mona i Monika. Mona ima malu onu stvar, a Monika veliku.
• A Mujo, u koju vrstu ja spadam? – pita Fata.
• E, ti si Fato, harmonika!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Piroćanac od 90 godina umire. Na samrtnoj postelji moli svoju 60 godina mlađu ženu da silne milione koje je uštedeo pokopa zajedno sa njim jer veruje u zagrobni život i želi da na nebu troši i živi luksuzno. Na sahrani, najbolja prijateljica upita njegovu ženu da li je ispunila poslednju želju svog muža.
• Pa naravno da jesam, napunila sam sanduk čekovima, stavila mu u džep hemijsku olovku, pa neka troši koliko god želi.