VICOTEKA

Natpis sa jednog nadgrobnog spomenika:
• Ovde leži moja žena, a ja kod kuće počivam u miru!

Plavuša radi u restoranu kao konobarica. Zazvoni telefon:
• Hteo bih za večeras da naručim sto za osam osoba.
Plavuša će na to:
• Opet vi! Već sam vam pet puta rekla da ne prodajemo namještaj!

Dođe Perica na ispit i izvlači pitanja. Kad ono, prvo pitanje ne zna, drugo isto ne zna, a treće prvi put čuje. Iznerviran, profesor mu upiše u indeks "majmun". Perica vidi šta je ovaj napisao i kaže mu:
• Profesore, pa ovde je samo potpis, nema ocene?

Na selu ima manje sranja nego u gradu. To je zato što se na selu stoka drži zatvorena.

Dve prijateljice pričaju o garderobi:
• Eh da znaš kakvu lanenu suknju sam imala, ... ali moljci je pojedoše ...
• Eh, a ti da znaš kakvu košulju od konoplje sam imala, ... ali sin je popuši ...

Poklanjam pudlicu. Zvati od 5 po podne do 10 uveče. Ako se javi ženski glas - odmah spusti slušalicu!

Učiteljica pita Pericu:
• Perice, koliko znaš o Platonu?
Perica:
• Isto koliko i Platon o meni.

Mladoženja pita popa koliko treba da plati za venčanje:
• Običaj je da se plati u proporciji sa lepotom mlade.
Mladoženja mu pruži 100 evra. Pop se približi mladi, podigne joj veo da je pogleda, pa kaže mladoženji:
• Sačekajte da Vam donesem kusur.

Stoji Perica sa sestrom na stanici i čeka autobus. Pošto ga dugo nije bilo, Perica reče:
• Gde je, bre, ta autobus?!
Sestra mu odgovori:
• Nije ta, nego taj!
• A otkud ti znaš, nisi mu valjda gledala pod točkove?!

Došao direktor škole kod Perice u razred. Bio je čas srpskog i imali su zadatak da kažu po jednu rečenicu. Prvi se javio Perica:
• Moja tetka je lepa.
• Bravo Perice. A sada proširi tu rečenicu. – zadovoljna je učiteljica.
• Moja tetka je lepa i ona je kurva.
• Perice sram te bilo, pa zar pred direktorom?!
U tom trenutku zvoni za kraj časa. Drugi čas, treći čas prolazi, ... nema Perice. Četvrti čas, i dalje ga nema ... Dolazi on na peti čas i pita ga učiteljica:
• Perice, pa gde si ti bio do sada?
• Vodio sam direktora kod tetke ...

Vazda je bilo budala, ali nije bilo Interneta da se i njihov glas čuje, pa su patili samo rođaci i prve komšije!