Vidiš da imam opanke

Došao seljak u hotel sa pet zvezdica, ali poteralo ga u WC. Gleda on - muška cipela, ženska cipela. Ode on iza WC-a da obavi nuždu. Naiđe portir i prodere se: • Šta radiš, budalo, što ne uđeš u WC? • Šta ti ja znam, vidiš da imam opanke!

Došla baba kod zubara sa 100 eura da da joj stavi zube. • Sinko, daj mi neke zube za male pare, stara sam i ne mogu da jedem. • Imam, baba, porculanske. • Koliko ti oni koštaju? • 500 eura. • Imaš li, sinko, neke jeftinije? • Imam, baba, keramičke. Oni su ti 300 eura. • Joj, sinko, pa ja imam samo 100 eura, daj mi stavi bilo kakve za te pare. • Dobro, baba, imam za te pare, metalne zube. Samo kada ti ih stavim i kada odeš kući, ako se nađeš napolju kada je grmljavina i nevreme, ti onda zabij glavu u zemlju. • Dobro, sinko. Stavi on njoj metalne zube, ode baba u svoje selo i jednog dana dok je čuvala ovce, poče da grmi, seva i baba se seti saveta i zabi glavu u zemlju. Prolazio pored seljak, vide babu kako se naguzila, priđe joj otpozadi i opali je. Kad čuješ babu iz zemlje: • Udri, grome, al' do zuba nećeš doći.

Imam lepu, pametnu i poštenu devojku. ... I volim ih sve tri.

Postave Muju u vojsci da bude kuvar. Malo, malo, pa ga drugovi zajebavaju. Dojadilo to njemu, ali posle nekog vremena i njima, pa dođu oni pred Muju da se izmire: • Znaš šta, Mujo, evo od danas te nećemo više zajebavati! A, Mujo će njima: • Vala, tako i treba. A neću ni ja vama više pišati u čorbu!

• Ej dečko! • Briši, imam devojku ... • Ma ja sam bre, nisam imala vremena da se našminkam!

Vode baba i deda ljubav. Kaže baba: • Ti, deda, kao mobilni. • Što? Je l' dobro vibriram? • Ma jok, nego izgubiš signal kad uđeš u tunel ...

Mama molim te da me više ne pokrivaš noću kada spavam! • Sine, pa znaš da se plašim da nenazebeš ... • Razumem mama, ali otkrivaš mi ženu!

Kada je Pinokio shvatio da je od drveta? • Kad se zapalio masturbirajući.

Šta bi se desilo kada bi Crnogorcima svetlele oči? • Beograd bi iz aviona izgledao kao Pariz.

Prava prijateljica sama ponudi, ... ne čeka da je pitaš.

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora: • Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite? • Pitaj, naravno - nasmeši se direktor. • Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto? Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli: • Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta! Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku: • To te direktor časti. Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor: • Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš? • Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on. • Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana? • Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim. • Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...