VICOTEKA

Došao seljak u hotel sa pet zvezdica, ali poteralo ga u WC. Gleda on - muška cipela, ženska cipela. Ode on iza WC-a da obavi nuždu. Naiđe portir i prodere se:
• Šta radiš, budalo, što ne uđeš u WC?
• Šta ti ja znam, vidiš da imam opanke!

Idu Piroćanci, tatko i sin da kupe tatku odelo i gledaju razne štofove. Sin uzme štof i pogleda naličje.
• Pa što, sine, gledaš naličje štofa? Gledaj lice! – kaže tatko.
• Jes', a posle deset godina ćeš da gi prevrneš, pa sašiješ meni da nosim. Eto, zato gledam naličje!

Dolazi čovek kod doktorke:
• Doktorka, uvek kada masturbiram škripi mi penis!
• Skini gaće da se uverim.
I stade doktorka pacijentu da masturbira pa, posle izvesnog vremena, reče zbunjeno:
• Ja ništa ne čujem.
• Morate malo brže, doktorka!
Stade doktorka da radi brže, kad se pacijent ispoliva po njoj. Doktorka će ljutito:
• Perverznjaku jedan! Ako već imaš problema što ne ideš u javnu kuću?!
• Već sam bio. Ali tamo ti ovo ne rade o trošku socijalnog.

• Dobra ti ova rakija, od koga je?
• Od komšije.
• Je l' prodaje?
• Jok, ostavlja podrum otključan.

Šta penzioner nosi u gaćama?
• Minuli rad i dva svedoka.

Pita Perica majku:
• Mama, da li sam ja lep i dobar?
• Naravno, sine. Prava si ikona.
• Kako to, kao ikona?
• Kad te vide, svi se krste!

Kako je najlakše potopiti podmornicu punu plavuša?
• Dovoljno je pokucati na vrata.

Razgovaraju dva prijatelja:
• U kom mesecu žene najmanje pričaju?
• U februaru.
• Zašto?
• Pa, ima samo 28 dana!

Indijanski poglavica Dva Pera šeta kroz logor i zagleda mlade Indijanke. Konačno odabere jednu skvo, odvede je u svoj vigvam i 'odradi posao'.  Kada je završio, ponosno joj reče:
• Ako ti se nešto dogodi za devet meseci, znaj da ti je to poklon od poglavice Dva Pera.
Odgovara njemu Indijanka:
• Ako počne nešto da te pecka za nekoliko dana, znaj da ti je to od 'TRIPERA'.

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se   zaposli.
• Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj.
• Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje.
• Ma daj bilo šta!
• Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime.
• Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar.
• Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća.
Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u   Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi   iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade   na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije:
• Rade, potpiši ovde.
• A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici.
• Rade, moraš baš ti da potpišeš.
• Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja.
• Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen?
• Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

U mojoj familiji ja sam duhovni vođa, ... šta god da predložim, oni se krste!