Već je rođen

Došao u atelje čuvenog slikara ambiciozni otac i doveo svog sina: • Eto vam ga, naučite ga da slika ... • Pa to nije baš tako lako i jednostavno. Za slikanje se treba roditi ... • Pa, zar ga ne vidite da je već rođen?!

Razgovaraju dve sredovečne žene: • Moj muž više ne pije, ne ide po kafanama i ne juri za ženskama! • Stvarno? Kad je prestao? • Paaa, sutra će biti 40 dana ...

Nije težak put do slave. Težak je put od slave do kuće.

Koja je definicija Lovačkog društva? • To je naoružana skupina pijanih ljudi koja kroz šumu ide u kafanu.

Razgovaraju Lala i Sosa: • Je li Soso, čime ti pereš moj donji veš? • Pa praškom za pranje, Lalo. • A je l' stavljaš još nešto? • Da, omekšivač, ... ta što pitaš Lalo? • Ta vidim ja, ... ovaj moj, iz dana u dan sve mi mekši i mekši.

Svet je sastavljen od protona, elektrona, neutrona, i ... poltrona.

Zaustavi pandur čoveka i kaže: • Dokumenta, molim! Ovaj mu da dokumenta, pandur ih gleda, prevrće i na kraju ga pita: • Gospodine, a šta ste vi po zanimanju? Ovaj kaže: • Biohemičar. A pandur ga na to upita: • Pa, dobro, a šta ste sada?

Hvali se Amerikanac Bosancu kako njegova država stalno napreduje, kako se kod njih sve bolje i bolje živi, pa kaže: • Evo već sutra mi ćemo živeti bolje nego danas. A Bosanac mu odgovara: • Nije to ništa, mi već danas živimo bolje nego što ćemo živeti sutra!

Krenuli zeka, meda i veverica da kradu voće i povrće. Zeka uzme šargarepu, meda krušku, a veverica ode nekud. Uhvati ih farmer i kaže: • Pustiću vas ako to što se ukrali nabijete sebi u zadnjicu. Gura meda krušku, vrišti, kuka, ali nekako uspe da gurne. Gura zeka šargarepu, vrišti, kuka, stenje, a odjednom počne da se smeje. Pita ga meda: • Šta se smeješ? A zeka će: • Ćuti, eno veverice, nosi lubenicu.

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se zaposli. • Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj. • Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje. • Ma daj bilo šta! • Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime. • Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar. • Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća. Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije: • Rade, potpiši ovde. • A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici. • Rade, moraš baš ti da potpišeš. • Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja. • Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen? • Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Ko se kreće brzinom svetlosti? • Penzioner koji je ugledao prazno mesto u autobusu.