Već je rođen

Došao u atelje čuvenog slikara ambiciozni otac i doveo svog sina: • Eto vam ga, naučite ga da slika ... • Pa to nije baš tako lako i jednostavno. Za slikanje se treba roditi ... • Pa, zar ga ne vidite da je već rođen?!

Oženio se Piroćanac, pa kupio veliku čokoladu kako bi obradovao suprugu. Odlomi jednu kocku da je posluži, a ostatak pažljivo upakuje govoreći joj: • Ovo će sačuvamo za decu. Njoj nešto nije jasno, pa ga pita: • Čiju decu, dragi? • Pa našu, draga. Ona će opet zbunjeno: • Pa mi gi nemamo. A on će njoj: • Će gi imamo.

Kasno uveče, vraćajući se iz šetnje parkom, baba se požali dedi: • Ijaoj Milutine, neki mladić me napao u parku i silovao ... • Iju, Radojka, pa ... jesi li zvala nekog u pomoć? • Nisam, ... nije mu trebala pomoć!

Dođe ciga na kiosk i traži loz koji se završava na 64. Prodavac: • Baš mora na 64 ?! Ciga: • Mora! Prevrne prodavac sve lozove i nađe. Posle par dana izvuku cigin loz i on se obogati. Svrati ciga do kioska i daje prodavcu 2.000 evra zato što se potrudio. Prodavac: • Ne treba, samo mi reci kako si znao da se dobitna kombinacija završava na 64. Ciga: • Sanajo sam san. Divna plaža. A po njoj trči 7 belih konja. A na njima jaše 7 divnih devojaka. Prodavac: • Pa? Ciga: • Pa pomnoži!

Ostavila me žena iz verskih razloga, ... verovala je da imam pare.

Mujo penzioner sjedi u parku i hrani golubove, kad naleti njegov jaran Haso, pogleda ga i začuđeno upita: • Jarane, jes' ti pomanit'o, što sjediš u parku bez gaća?! Mujo odmahnu rukom: • Ma bjež', bolan, to se Fata dosjetila ... Haso se zbuni: • Šta se dosjetila? Mujo slegnu ramenima: • Ma neki dan sam tako sjedio bez šala, pa mi se ukočio vrat ...

Hajde da vodimo ljubav? • Bojim se ... • Čega ljubavi?! • Trudnoće ... • To ne može da se desi. • Obećaj mi Petre ... • Obećavam Zorane!

Balkanac nije pravi Balkanac ako u kući nema: • Punu kutiju hemijskih olovki, od kojih samo jedna radi, • Punu kesu drugih kesa, • Kanticu od Eurokrema, punu svinjske masti i • Daljinski od TV-a, zalepljen selotejpom.

Hodala sam ulicom kad me je zaustavila izrazito neuredna žena, zapuštena i smrdljiva, zatražila je da joj dam nešto sitnine za hranu ... Izvadila sam novčanik i iz njega 500 dinara i pitala je: • Ako ti dam ovaj novac hoćeš li kupti vino umesto večere? • Ne, davno sam prestala piti - odgovorila mi je beskućnica. • Hoćeš li otići u šoping umesto da kupiš hranu? - upitala sam je. • Ne, ne gubim vreme po kupovinama - rekla je beskućnica - Vreme koristim u nastojanju da ostanem živa. • Hoćeš li potrošiti novac u frizerskom salonu umesto na hranu? - pitala sam. • Jeste li vi ludi? - odgovorila je beskućnica - Nisam bila kod frizera već 20 godina! • Dobro - odgovorila sam. Neću vam dati novac, umesto toga vodim vas večeras na večeru sa mojim mužem. Beskućnica je bila šokirana: • Neće li se vaš muž ljutiti na vas zbog toga? Znam da sam prljava, a verovatno i užasno smrdim. • Nema problema – odgovorila sam - Važno je da moj muž vidi kako izgleda žena kad odustane od šopinga, frizerskog salona i vina ...

Grdi pandur svog sina: • Sine, stvarno mislim da nije u redu da već u petom razredu pušiš! • Da, tata, ali pričao si mi da si i ti počeo da pušiš u petom razredu. • Ma jeste, ali ja sam tada imao 17 godina.

Mladić se obraća ocu svoje devojke: • Imam čast da zatražim ruku vaše ćerke. Mada je to samo puka formalnost. • Ko kaže da je to formalnost? Njena majka? • Ne, ... ginekolog!