VICOTEKA

Došao u atelje čuvenog slikara ambiciozni otac i doveo svog sina:
• Eto vam ga, naučite ga da slika ...
• Pa to nije baš tako lako i jednostavno. Za slikanje se treba roditi ...
• Pa, zar ga ne vidite da je već rođen?!

Subota je, opekla podnevna žega. Čovek ide pustinjom, naiđe na beduina i upita ga:
• Znate li najbrži put da stignem do najbližeg sela?
Ovaj mu odgovori:
• Ideš pravo i u utorak skreneš desno.

Bila plavuša na koncertu Zdravka Čolića. Na kraju koncerta zamoli ona njega:
• Aj’ mi napiši na ruci svoj autogram.
Čola joj objasni:
• Obrisaće se ako ti ga tu napišem.
• Ma jok! Čim stignem kući, prepisaću ga na papir.

• Ljubavi, juče sam kupila novi telefon, ali mi se na ekranu pojavilo neko čudovište. Šta da radim?
• Srećo, isključi prednju kameru!

Muška dilema:
• Kada se nađeš u krevetu između pedera i zgodne ženske, kome okrenuti leđa?

Udala se Leposava za Milojicu, a njegova porodica je bila izuzetno siromašna. Kako je htela da se pokaže kao dobra domaćica, reši da malo dovede kuću u red i upita svekra:
• Jel' imate pajalicu, hoću da obrišem prašinu.
• Nemamo, snaho!
Ona ne bi lenja, odseče svekru kosu, napravi od nje pajalicu i obrisa prašinu. Malo zatim zatreba joj četka da oriba pod, ali pošto svekar reče da nemaju ni četku, ona mu, bez imalo premišljanja odseče bradu, napravi četku i oriba pod. Kasnije kad se mladi Milojica vratio s posla, ugledao je oca na drvetu, pa mu doviknuo:
• Oče, zar si poludeo? Što si se popeo na to drvo?
A otac mu odgovara:
• Ne pitaj me ništa, sine, eno Leposava pravi kolače, pa se plašim da joj ne zafale jaja.

Došao Mujo kod psihijatra i kaže:
• Gospodine uvaženi psihijatru, imam jedan veeeeliki problem - uvek sanjam isti san. Ispred mene su jedna velika vrata, a ja ih guram, guram i nikako da ih otvorim.
Psihijatar:
• Ne razumem, objasnite mi malo detaljnije, piše li šta na tim vratima?
Mujo:
• Piše: Vuci

Zemunac u kupatilu, kupa se sat vremena. Ćale mu lupa na vrata i pita:
• Slinavi, za kol’ko završavaš?
Zemunac odgovara:
• Za 50 evra, matori!

Jednog lepog dana naš vrli premijer i njegova supruga šetaju Knez Mihajlovom. Stanu kod jednog izloga, gledaju cene i čude se kako su porasle cene osnovnih životnih namirnica, skoro kao cene luksuznih artikala. Tu premijer dobi napad osećajnosti, oči mu se napuniše suzama, supruga ga teši. Prilazi pandur:
• Gospodine premijeru, ima li problema?! Vidim, plačete ...
• Ma ništa, ništa ... Gledam cene u izlogu i mislim se, kako li je teško našim penzionerima, kada ništa ne mogu priuštiti sebi sa tako jadnim penzijama. To je strašno, užas ...
Prilazi jedan penzioner, vidi uplakanog premijera i saosećajno pita pandura:
• Je li, Boga ti, zašto plače naš premijer?
Pandur ga tresne pendrekom po tintari:
• Zbog tebe, pizda ti materina, zbog tebe ...

Direktor saopštava mladom službeniku:
• Strašno mi je žao što moram da Vas otpustim, bili ste mi kao rođeni sin, ... lenj, bezobziran i nezahvalan!

Ćerka odluči da upozna roditelje sa svojim dečkom na večeri. U jednom trenutku, k’o iz topa, otac pita dečka:
• Je li klipane, osim što uništavaš život moje ćerkice, čime se još baviš?
• Ah, ničim, živim od danas do sutra, od kafane do kafane, zajebavam se i tako ...
Tada će majka:
• Pa hvala Bogu, tako će i naša ćerka imati vremena da nađe drugog.
Na to će ćerka:
• Neću imati vremena, mama, trudna sam.