Već je rođen

Došao u atelje čuvenog slikara ambiciozni otac i doveo svog sina: • Eto vam ga, naučite ga da slika ... • Pa to nije baš tako lako i jednostavno. Za slikanje se treba roditi ... • Pa, zar ga ne vidite da je već rođen?!

Išao neki tip u Trst, pa planira da kupi kojekakve poklone za familiju, pa ga pita sestra šta će njoj da kupi? • Tebi ću da kupim zlata, ma ima da te okitim od glave do pete. Pita ga majka šta će njoj doneti? • Da ti kupim parfem da mi mirišeš kao ruža. A pitala ga i baba koju nije podnosio: • A šta će da kupiš za svoju staru baku? • E tebi ću da donesem najvećeg đoku kog nađem u Trstu! A baba će njemu: • Dobro, dobro, sinko hvala ti. Samo kad dođeš na granicu nabij ga sebi u guzicu, da ti ga ne ocarine!

Došao stariji čovek kod doktora: • Doktore, imam problem, svi moji prijatelji pričaju da mogu svaku noć. • Da, i u čemu je problem? • Ja ne mogu, a oni pričaju da mogu. • Pričaj i ti, ko ti brani.

Direktor saopštava mladom službeniku: • Strašno mi je žao što moram da Vas otpustim, bili ste mi kao rođeni sin, ... lenj, bezobziran i nezahvalan!

Kako Ciga broji zube? • Jedan levo, desno dva!

Uđe Piroćanac u frizerski salon i pita: • Majstore, pošto šišanje? • Sto dinara. • A brijanje? • Pedeset. • Obrij mi glavu.

Mujo pita devojku koja jе šetala psa: • Koja je to vrsta psa? Devojka kaže: • Akita. Mujo će na to: • Kita posle, nego reci mi, koje je rase pas?

Muškarac kad ćuti, on je mislilac. Žena kad ćuti, eee ... onda je mislilac najebao.

Idu tri ludaka prugom. Prvi će: • Što je dugačko ovo stepenište! Drugi odgovara: • Aha, a i gelender je nešto mnogo nizak. A treći će ushićeno: • Ne brinite, ljudi. Evo, stiže nam lift.

Šta je Zmaj? • Zmaj je legendarno čudovište koje se hranilo devicama. Poslednji je umro od gladi.

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom. On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta. Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila. Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo. Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.