VICOTEKA

Sreću se dva drugara posle dužeg vremena:
• Ej, gde si, kako si, šta radiš?
• Evo doktoriram na Megatrendu, a ti?
• Ja sam inženjer medicine.
• Kako, šta ti je to, to ne postoji?
• Pa ti si prvi počeo!

Kako Dule Vujošević igra igru skočko u Muzičkoj slagalici?
• Zvezda, zvezda, karo, karo ...

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Dolazi Milašin kući sa posla i sa vrata kaže Radojki:
• Ženo, imam vest za tebe!
• Povećali su ti platu?
• Ih bre, Radojka, rek'o sam vest, a ne čudo!

Kako plavuša pravi pekmez?
• Tako što ljušti krofne!

U kancelariji sedi stariji gospodin, obrijan, ispeglan, očešljan, ne naročito raspoložen i drži predavanje kolegi koji sedi preko puta njega:
• Čoveče, što se ne oženiš, vreme ti je? Pogledaj se, kakav si: podočnjaci, verovatno si bančio cele noći i jurio mlade koke, neočešljan, košulja ti izgužvana, spava ti se , malo se i osećaš na viski ... A pogledaj mene: opeglan, naspavan, kravata, odelo, sve na svom mestu, pa sad kad odem kući, čeka me ručak, novine, kafica, ženica na vratima, pa mi cvrkuće ... pa cvrkuće ... pa cvrkuće ... PA CVRKUĆE, PIČKA JOJ MATERINA, NIKAD DA STANE!

Dolazi Mile ranije kući s posla, ulazi u spavaću sobu i zatiče ženu kako leži na krevetu, sva crvena i zadihana. Mile je pogleda i zabrinuto upita:
• Mico, šta ti je, što dišeš tako teško?
Mica jedva promumla:
• Infarkt, Mile, čini mi se da je infarkt!
Mile se unezveri, rastrči po sobi i dograbi telefon da nazove Hitnu, kad u sobu uleti mali Perica i kaže:
• Tato, tato, eno neki čovek u ormaru!
Mile otvori ormar, a u njemu Pera, potpuno go.
Mile ga ošine ljutitim pogledom i izdere se na njega:
• Perooo ..., budaletino jedna, Mica dobila infarkt a ti se tu zezaš, igraš se žmurke sa detetom!

Idu Piroćanci, tatko i sin da kupe tatku odelo i gledaju razne štofove. Sin uzme štof i pogleda naličje.
• Pa što, sine, gledaš naličje štofa? Gledaj lice! – kaže tatko.
• Jes', a posle deset godina ćeš da gi prevrneš, pa sašiješ meni da nosim. Eto, zato gledam naličje!

Žali se Sosa, inače sveža udovica, svojoj prijateljici Persidi:
• Kajem se, tražio mi je Lala pred smrt, a ja mu nisam dala ...
• Ne brini Soso, saće Zadušnice, ... daj nekom drugom, pa nameni.

Profesorka na času proziva Pericu:
• Perice, hajde ustani i reci nam dve zamenice.
• Ko? Ja?
A profesorka odgovori:
• Konačno i od tebe jedan tačan odgovor!

Dođu muž i žena kod bračnog savetnika, i pita ih on:
• Kada ste poslednji put vodili ljubav?
Na to će muž:
• Ja juče.