VICOTEKA

Razvedena mama vraća se iz grada mrtva pijana, ulazi u stan, deca ne smeju ni da pisnu. Pita ona njih:
• Deco, jesam li vam prethodnih 10 godina bila i otac i majka?
• Jesi mama - uglas će deca.
• E pa deco, večeras se tata malo napio!

Zašto muskarci više puštaju vetrove od žena?
• Zato što žene ne ćute dovoljno dugo da bi se stvorio pritisak.

Vraća se Stanojka kući iz grada i još sa vrata pita Žiku:
• Žikomire, jel' ti se dopada moj novi šešir?
Žika će na to:
• Odličan je, zaklanja ti celo lice!

Mujo priča Husi:
• Fata mi već par godina radi kod jednog čuvenog mađioničara. Mislim da je pokupila par fora ...
• Kakvih fora, bolan?
• Pa, jednog dana sam se vratio kući sa posla ranije nego inače, a Fata je bila u našem krevetu. Rekla je: "Abraka dabra" i iz ormara je izašao moj najbolji jaran Haso. Jadnik se sigurno pitao šta mu se desilo ...

Prilikom posete psihijatrijskoj bolnici, nadobudni ministar pita direktora bolnice na osnovu čega odlučuju koga će primiti u bolnicu na lečenje.
• Vrlo jednostavno - odgovori direktor - stavimo pacijenta pred kadu punu vode i damo mu čajnu kašičicu, čašu i kantu i kažemo mu da isprazni kadu na najbrži način.
• Aha, pa to je glupo - kaže ministar osmehujući se ka ostalim članovima delegacije - vi ih pravite blesavim, pa onaj koji je normalan, počne da vodu vadi s kantom.
• Ne - reče direktor - onaj koji je normalan izvuče čep sa dna kade. Želite li sobu sa balkonom ili bez?

Lalina tezga na pijaci. Prilazi gospođa i pita:
• Lalo, jesu li ti krastavci veliki?
A Lala odgovara:
• Pa ovi krupni jesu, a ovi sitni nisu.

Učiteljica:
• Deco, kada bi ste na ulici našli pare i mozak, šta bi ste uzeli?
Perica:
• Ja pare ..
Učiteljica:
• E pa ja bi mozak ...
Perica:
• Pa dobro, svako bira ono što mu fali!

Pravom muškarcu žena divlja u krevetu, ... a ne po kući.

Sreli se vuk i lisica u šumi. Počne vuk da nagovara lisicu da makar jednom vode ljubav, ali lisica se nije dala. Pošto nije znao šta da radi, vuk počne da je ubeđuje. Na kraju će:
• Ajde, lijo, makar jednom - naučiću te da čitaš.
Pošto je bila jako znatiželjna, lija pristane i odvede vuka iza žbuna. Nakon nekog vremena, izlazi vuk iz žbunja i zakopčava krzno, a lija će za njim:
• A čitanje, vuče?
Na to vuk odgovori:
• Pa nisam ti ja Vuk Karadžić.

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Nekada u Sovjetskom savezu, dođe neka inspekcija iz Moskve u zatvor u Sibiru.  Pažnju im privukla 3 zatvorenika u jednoj ćeliji, pa ih pitaju zašto su zatvoreni. Prvi odgovara:
• Meni je sat uvek kasnio. Pa sam zato kasnio na posao, onda su me optužili da pravim revoluciju.
Drugi će:
• Meni je sat uvek žurio. Zato sam uvek dolazio prerano na posao, pa su me optužili da špijuniram.
Treći:
• Meni je sat uvek bio tačan. A onda su me optužili da sam prošvercovao sat sa zapada.