VICOTEKA

Sudija pita optuženog kog su uhvatili u krađi:
• Jeste li oženjeni?
• Nisam i nikada neću biti!
Sudija će na to:
• Ne mogu da verujem, tako pametan, a ipak krade!

• Slušaj bre, ja sam ti otac i kažem ti da je sada moj red za kompjuter i igranje igrica ...
• Maaamaaaaa!
• Dobro, dobro! ... Evo ti igraj, govance malo ...

• Mićo, otkud ove ženske gaće u džepu tvog sakoa?
• Dao mi komšija, juče si ih zaboravila kod njega.

Krenuo Marko Kraljević kod vile Raviojle, koja je živela na 11. spratu. Parkira on Šarca tačno ispod njenog prozora i kaže mu:
• Čekaj ti tu, a ako neko pozvoni gore kod vile, ja ću iskočiti kroz prozor direktno u sedlo.
Pola sata kasnije zvoni neko kod vile Raviojle, ona otvori, kad ono Šarac:
• Kaži Marku da je napolju počela kiša – čekaću ga u ulazu!

Zaustavi pandur čoveka i kaže:
• Dokumenta, molim!
Ovaj mu da dokumenta, pandur ih gleda, prevrće i na kraju ga pita:
• Gospodine, a šta ste vi po zanimanju?
Ovaj kaže:
• Biohemičar.
A pandur ga na to upita:
• Pa, dobro, a šta ste sada?

Zgodna studentkinja nikako da položi ispit pa je profesor malo kritikuje. Ona, svesna svoje lepote i šarma, reče:
• Profesore, sve ću učiniti da položim ispit!
• Baš sve?
• Baš sve!
• Jesi li sigurna?
• Jesam, profesore, moram da položim ispit! Sve ću uraditi, samo kažite šta treba.
• Dobro, onda, reci mi šta radiš u petak uveče?
• Ništa, profesore!
• A kako bi bilo da malo učiš?

Zašto je Džej postao pevač?
• Nije mogao da dohvati kontejner.

Šta rade pilići u kafani?
• Piju, piju, piju, piju, ...

Pita mali Zemunac oca:
• Ej, ćale, š'a je to 'viluk'?
• Viluk? Ne'm pojma! 'De si to čuo, bre?
• U školi, ćale! Rekla učiteljica: Okačite jakne, 'nači, viluk!

Šta je Chuck Norris slušao sedamdesetih?
• Devedesete!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...