VICOTEKA

Svekrva govori snahi na venčanju:
• Kćeri, nije ti baš nešto lepa ta venčnica.
A snaha će na to:
• Nema veze, sledeći put će biti lepša.

U dilemi sam ... da li sa obijem banku, ili da osnujem stranku ...?

Svađaju se Milutin i komšinica Javorka:
• Da si kojim slučajem moj muž, sipala bi ti otrov za pacove u piće!
• A da si ti kojim slučajem moja žena, ja bi ga i popio!

Pita Perica majku:
• Mama, da li sam ja lep i dobar?
• Naravno, sine. Prava si ikona.
• Kako to, kao ikona?
• Kad te vide, svi se krste!

Vraća se muž kući i zatiče ženu sa ljubavnikom u krevetu, pa odmah poče da se dere i psuje, al` ga žena prekide:
• Šta ti je, sta se dereš?! Šta će čovek da pomisli o nama!?!

Pita gost konobara:
• Izvinite, da li napolju pada kiša?
• Ne znam, nije moj rejon!

Prodajem jeftina kola. Hitno.
Šifra: Dok se Jefta ne vrati.

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

• Čime se baviš?
• Pojim stoku ...
• Aha, znači poljoprivreda, stočarstvo ...
• Ne, ja sam konobar!

Na vratima neba stoji jedan izuzetno ljut čovek i urla:
• Pa, šta se događa? Šta ja ovde radim? Pogledajte me! ... Imam 35 godina, ne pušim, ne pijem, juče sam rano legao u krevet i sad sam tu pred vama! Sigurno je neka greška! Molim vas da proverite!
• Još nam se nikada nije dogodila greška! – odgovori Sveti Petar – Ali proveriću. Kako se zovete?
• Živorad Pavlović, zvani Žika Kurbla.
• Koje vam je zanimanje?
• Automehaničar.
• Ah da, evo, našao sam vas. Živorad Pavlović, automehaničar. E, pa, ... gospodine Pavloviću, prema našim podacima vi ste umrli od starosti.
• Od starosti? Nemoguće! Pa imam samo 35 godina!
• Pa ne znam. – odgovori sveti Petar – Sabrali smo sve sate rada koje ste zaračunali mušterijama i to ispada 123 godine.

• Konobaru, zamenite mi ovo jelo.
• Zašto gospođo, šta nije u redu sa jelom?
• Okačila sam ga pre deset minuta i još uvek nemam ni jedan lajk.