VICOTEKA

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan:
• Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će:
• Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično!
• Koje lekove? Kako se zovu?
• Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu?
• Šta, ljiljani?
• Ma nije, ono što se nosi i na groblje ...
• Karanfili?
• Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ...
• Ruže?
• A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!

Kako se crnogorska mačka javlja na telefon?
• Alo, ođe leopard!

Poveo Radiša malog Pericu na stočni sajam, gledaju oni šta sve ima, kad mali Perica povuče Radišu za rukav i pokaže mu nešto:
• Tato, tato, zašto ovaj čovek dira kravu za sise?
Radiša se nasmeja:
• Perice, kravlje sise se zovu vime, a on to radi da vidi je l' krava dobra, ima l' mleka, želi da je kupi!
Sutradan ode Radiša ujutro u kafanu, pijucka kafu i rakijicu kad iznenada ulete u kafanu mali Perica sav zadihan:
• Tato, tato, eno poštar 'oće da kupi mamu!

Menjam cimera koji hrče za cimerku koja uzdiše.
Šifra: tužan

Kaze Perica babi:
• Baba, kupio sam Nike do jaja!
Na to će ona:
• Auuu sinko, pa što baš toliko duboke?

Zazvoni telefon u policijskoj stanici i javi se dežurni:
• Dobar dan, izvolite!
• Pomagajte brzo, ušla mi je mačka u stan!
• Polako gospođo, to nije ništa strašno ...
• Ma kakva crna gospođa, ja sam papagaj!

Zašto se u Crnoj Gori desio zemljotres?
• Crnogorac uzeo lopatu u ruke, a zemlja se nasmejala.

Bile tri snahe koje su se stalno žalile na svoje svekrve. Jednog leta svekrve su autobusom krenule na more, ali je posle nekoliko sati autobus imao udes i niko u njemu nije preživeo ... Dve snahe su se veselile, a jedna je plakala. Druge dve se začude i pitaju je zašto plače. Tek će ona:
• Moja svekrva je propustila autobus!

Kaže profesor studentu:
• Kolega, ne možete spavati na mom predavanju!
Student odgovori:
• Možda bih i mogao da ste malo tiši!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Baba pita taksistu:
• Koliko sam dužna za vožnju?
• 10 evra, bako - kaže taksista.
Baba mu daje 5 evra, a on joj kaže:
• Bako, nije 5 evra, nego 10!
• Pa šta hoćeš, i ti si se vozio - odbrusi mu baba.