VICOTEKA

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan:
• Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će:
• Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično!
• Koje lekove? Kako se zovu?
• Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu?
• Šta, ljiljani?
• Ma nije, ono što se nosi i na groblje ...
• Karanfili?
• Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ...
• Ruže?
• A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!

Pita Obama Putina:
• Šta planirate sada, kada je Krim Vaš?
Putin odgovara:
• Pa čuj, i Aljaska je pripadala Rusiji ...

Neke muške izreke:
• Maznuo bi je ko Ciga tonu bakra.
• Trpao bi u nju ko siromah u torbu.
• Olizao bi je ko dete poklopac od eurokrema.
• Složio bi je ko metar drva.
• Raširio bi je ko sat na devet i petnaest.
• Primila bi ga ko saučešće.
• Pocepao bi je ko nepismen novine.
• Zgužvao bi je ko regrut poziv za vojsku ...

Mladić se vozi u novom autu. Levom rukom drži volan, a desna ruka mu je između nogu plavuše koja sedi pored njega. Zaustavi ga saobraćajac i kaže:
• Ne bi li ti radije upotrebljavao obe ruke?
• A kako bih onda vozio?

Prodao Bosanac svog papagaja Hrvatu. Papagaj bistar, priča sve u šesnest, samo uvek pozdravlja sa:
• Sellam.
Nezgodno to Hrvatu, blamira ga ptica stalno pred gostima, i odluči on da ga ne hrani sve dok se papagaj ne dozove pameti. Prođe tako mesec dana i papagaj se ućuti. Konta Hrvat, opametio se. Sav srećan odluči da ponovo počne da ga hrani. Izvadi semena i stavi u kavez,  kad će papagaj na to:
• Šućur Allahu, isposti se i ovaj mjesec Ramazana!

Čitam u novinama sledeću vest:
• Frizer M.B. iz Beograda uhapšen jer je dilovao drogu.
Ja sam mu mušterija već tri godine, a nisam pojma imao da je frizer!

Ako je želiš, reci joj. Ako ti nedostaje, pokaži joj. Ako žudiš za njom, uzmi je. Samo pazi da joj muž nije kod kuće.

Kaže Mujo Hasi:
• Haso, ti si pravi magarac, samo ti još fale rogovi.
• Pa odakle bolan magarcu rogovi, magarac nema rogove.
• E onda ti ništa ne fali.

Juri Mujo 200 kilometara na sat sa plavušom u automobilu i ona viče:
• Nemoj, Mujo, smanji, molim te! Ako poginemo, stara će mi srati!

Došli Mujo i Haso u Frankfurt i zaustave se na benzinskoj pumpi, radnik pita:
• Super?
• Jok bolan, vodu do vrha!
Fritz se čudi, ne veruje, ali toči vodu u rezervoar stojadina. Potom izađe Mujo iz auta, ubaci u rezervoar neku tabletu, zatvori poklopac i odveze se. Drugi dan isto tako, treći takođe i onda Fritz o tome obavesti svog direktora Dietricha. Dođe Mujo opet sledećeg dana, isti postupak, ali ovaj put direktor dođe i kaže:
• Hoćete li mi, gospodine, prodati te vaše tablete za milion maraka?
• Neću, hoću najmanje 2 miliona.
Direktor kaže da je u redu, donese lovu i uzme tablete. Muji napune vodu, on ode, a Haso ga pita:
• Bolan, Mujo, a na šta ćemo se sad voziti kad si ti prodao one tablete?
• Pa na plin, kao i do sada - odgovori Mujo.

• Vidimo se večeras ...
• Ne mogu, imam smrtni slučaj!
• Ijao, baš mi je žao, ... a ko ti je umro?
• Umrla mi svaka želja da te vidim!