VICOTEKA

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan:
• Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će:
• Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično!
• Koje lekove? Kako se zovu?
• Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu?
• Šta, ljiljani?
• Ma nije, ono što se nosi i na groblje ...
• Karanfili?
• Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ...
• Ruže?
• A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!

Razgovaraju dve prijateljice:
• Kažeš li ti svom mužu uvek kada doživiš orgazam?
• Ne, pa znaš da ne voli da ga zovem telefonom kada je na poslu ...

Nalazi čovek na ulici malog dečaka kako plače:
• Šta ti je, zašto plačeš?
• Umrla mi majka – odgovara dečak.
• Pa hoćeš da zovem sveštenika?
• Ma neću, nije mi sad do seksa!

• Draga, pozvao sam direktora na večeru.
• Kako si mogao? Znaš da nemamo ništa u kući, ostala je samo jedna konzerva graška.
• Sad je kasno, on sigurno dolazi. Nego, kad stigne ti reci da si pripemila pečenje sa graškom, a onda idi u kuhinju, razbij tanjir i reci: Do đavola, ispade mi pečenje u kantu za smeće. Ja ću onda reći: Daj barem taj grašak!
Kada je direktor stigao, žena uradi kako su se dogovorili i ispusti tanjir. Muž poviče:
• Kako si samo nespretna?! Sigurno si ispustila tanjir sa pečenjem?
• Još gore, dragi, ispustila sam grašak!

• Dobra ti ova rakija, od koga je?
• Od komšije.
• Je l' prodaje?
• Jok, ostavlja podrum otključan.

• Izvinite, navedite mi jedan razlog zbog kojeg moram da plaćam TV pretplatu, kad ne posedujem TV!?
• Pa, posedujete kompjuter.
• Ali, ja preko kompjutera ne gledam TV kanale.
• Da, ali je kompjuter instrument preko kojeg biste mogli da ih gledate.
• OK. Dajte mi, onda, tri dečija dodatka!
• Ali, ovde piše da nemate decu.
• Pa nemam, al' imam "instrument" da ih napravim.

Razgovaraju dva prijatelja:
• Moja žena zna da kuva, ali neće!
• Ćuti, ti si još i dobro prošao, moja ne zna da kuva, ali hoće - razočarano će drugi.

Prati majka sina Crnogorca u Ameriku.
Rida, plače ... Drugi sin je teši:
• Što plačeš, majko, pa ne ide za Beograd, vratiće se.

Donose u bolnicu Bosanca teško polomljenog u saobraćajnoj nesreći. Pita ga doktor:
• Koliko ste brzo vozili kad ste se tako polomili?
• Ma, vozio sam 60 na sat, ali je pored mene prošao ferari sa 360 na sat, pa sam mislio da stojim i izašao iz auta!

• Ćale, moram da ti kažem ... ženim se!
• Odmah da mi se izviniš!
• Molim?
• Šta moliš, hoću izvinjenje!
• Za šta da ti se izvinim, aman!?
• Izvini mi se odmah!
• Pa šta sam loše uradio?!?!
• Jesi ogluveo?! Izvini mi se odmah!
• Pa gde sam pogrešio, zašto da ti se izvinim, opet te pitam!?
• Hoćeš ti da se izviniš meni ili ne?!?!
• Dobro izvini, ali pojma nemam šta sam loše rekao ...
• E tako sine, prvi deo obuke si prošao ... kad naučiš da se izvinjavaš bez razloga i ako nemaš pojma šta si loše uradio ili rekao, skoro da si spreman da deliš život sa ženom ...

Imao Piroćanac tri sina, pa dvojicu isprati u beli svet da zarade neki evro. Posle tri godine, dolaze ta dvojica vozom, a na stanici ih čekaju tatko i najmlađi brat, zarasli u brade. Oni kad ih videše, udriše u kukanje pa pituju:
• Kuku, tatko, da neje majka umrela?
A tatko će:
• Neje, majke vi ga, nego zašto ponesoste oba žileta, kad otidoste!?