VICOTEKA

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan:
• Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će:
• Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično!
• Koje lekove? Kako se zovu?
• Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu?
• Šta, ljiljani?
• Ma nije, ono što se nosi i na groblje ...
• Karanfili?
• Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ...
• Ruže?
• A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!

Dva vojnika kuvara rešavaju ukrštenicu pored kazana u kome se krčka kupus. Prvi čita i piše, pa se obraća onom drugom:
• Povrće u četiri slova?
• Kupus - odgovara brzo drugi.
• Ne može da stane!
• Stavi manju glavicu - odbrusi drugi.

Sudija:
• Pošto ste sve priznali ...
Ciga:
• Aman, drug sudija, mor'o sam da priznam kad me tukla policija.
Sudija:
• Ali, pobogu, čoveče, policija danas nikog ne tuče.
Ciga:
• Danas možda ne, al' juče ne da su mlatili ...

Zašto Internet ne može da zameni standardne štampane novine?
• Zato što Internetom ne možeš da ubijaš muve.

Jednoga dana dođe smrt po Piroćanca. Oko njega se okupila cela familija i on pita:
• Ženo, jesi li tu?
A ona će:
• Tu sam, ljubavi moja.
Pita on svog sina:
• Sine, jesi li tu?
• Tu sam, tatko, tu sam.
Pita dalje Piroćanac svoju ćerku:
• Ćero moja, jesi li tu?
• Tu sam, tatko, tu sam.
A Piroćanac, sav iznerviran, nastavi:
• Pa kome onda gori svetlo u kupatilu?!

Davio se jedan čovek i vikao kako ne zna da pliva i da mu treba pomoć. A Crnogorac sa obale mu odgovori:
• Šta se dereš jado, ne znam ni ja da plivam, pa ne vičem!

Zemunac prilazi devojci:
• Alo sestro, jesi li za neko pićence?
• Ma briši bre, imam dečka šest godina!
• Ma nema frke, kupiću malom čokoladno mleko!

Čovek umire i u poslednjim trenucima života zove ženu:
• Gladan sam, daj mi nešto za jelo, molim te!
• Može, samo reci šta želiš, sve ću naći za tebe!
• Daj mi malo one teletine!
• To ne može! To sam ostavila sutra za sahranu!

Muškarac i žena koji se nikada ranije nisu sreli našli su se nekom greškom u istom kupeu spavaćih kola u vozu. Oboma je bilo nelagodno u početku, ali su ubrzo zaspali umorni, on na gornjem krevetu, a ona na donjem. Negde oko jedan sat noću on se nagne i šapne ženi:
• Gospođo, izvinite ako vas budim, da li biste mogli da mi dodate rezervno ćebe is ormana? Strašno mi je hladno.
• Imam bolju ideju, odgovara ona - samo za noćas, da se pravimo kao da smo venčani.
• Ohoho, fantastična ideja, odličan način da se oboje ugrejemo ...
• Odlično, - kaže ona - Pomeri dupe i uzmi sam svoje jebeno ćebe!

• I, čime se ono baviš?
• Ja sam modna blogerka. A ti?
• I ja isto sviram kurcu!

Mladi bračni par se uselio u tek kupljeni stan. Sledećeg jutra, dok su doručkovali, žena pogleda kroz prozor i spazi komšinicu kako širi veš na svom balkonu.
• Kako joj je prljav veš! Ne mogu da verujem. Pa isto kao da ga nije ni oprala - rekla je - možda joj je loš prašak, a možda uopšte i ne zna da pere, jadnica.
Muž je ćutke posmatrao, i činilo se da ga to nije zanimalo. Ali svaki put kad je komšinica širila veš, padali bi isti komentari. Iz dana u dan.
Mesec dana kasnije, žena je bila u čudu kad je videla da je komšinicin veš čist kao sneg. Reče mužu:
• Pogledaj, konačno je naučila da pere. Ko li ju je samo naučio?
Muž odgovori:
• Niko! Ja sam oprao naše prozore.