Rusi u Crnoj Gori

Šta rade Rusi u Crnoj Gori? • Peru rublje.

Milica pita mamu: • Mama, šta je to ljubavnica? • To je zla teta koja troši naše pare. • Mama, a šta je to ljubavnik? - ponovo će Milica. • To je gospodin koji pomaže tati ...

Na sudu, sudija pita optuženog: • Pa dobro, čega se poslednje sećate pre nego što ste nožem izboli 12 osoba? • Neko je naručio Medu Brundu od Slavice Ćukteraš, na svadbi ...

Zašto piješ Sinalko? • Jer je iste boje kao moji zubi!

Pričaju dve plavuše o tome gde su bile u vreme nestanka struje koji je trajao dva sata, pa kaže prva: • Ja sam bila zaglavljena u liftu sve dok nije došla struja! Druga odgovara: • A, ja sam se zaglavila na pokretnim stepenicama i čekala sam struju dva sata!

Pita Lala Sosu: • Je l', Soso, znaš li ti koja je životinjsko - biljna simbioza najbolja? • Nemam pojma, Lalo – odgovara Sosa. • Pa sarma, Soso.

• Konobaru, zamenite mi ovo jelo. • Zašto gospođo, šta nije u redu sa jelom? • Okačila sam ga pre deset minuta i još uvek nemam ni jedan lajk.

Ono što sam iz španskih serija naučio, to je da poštujem kućnu pomoćnicu. Možda mi je majka ...

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Vozili se informatičar, električar i mehaničar u autu ... i auto crkne ... Mehanicar kaže: • Idemo mi lepo da dignemo haubu i vidimo šta je u pitanju. Na to će elektirčar: • Ma neeee, nije stvar u mašini, stvar je u struji ... sada ću ja to da naštelujem. A informatičar sve to posmatra i kaže: • Momci, a da mi izađemo i ponovo uđemo?

Ona: • Ljubavi želim da se posebno lepo osećam za 8. mart. Ne moraš mi ništa kupovati, samo mi reci da sam lepa. On: • Ljubavi, ipak ću ti nešto kupiti. Da si lepa, reći ću ti za 1. april.