VICOTEKA

Stoji pecaroš na obali i bezuspešno peca. U jednom trenutku iz vode se pomalja krokodil i pita:
• Kako ide prijatelju, radi li riba?
• Ma ni da pipne ...
• Pa, što onda ne uđeš u vodu da se okupaš, kad već nema ribe?

Vraća se muž kući sa poslovnog puta. Seda na fotelju ... Ulazi žena u sobu i viknu razdragano:
• Muž mi se vratio!
Muž skače sa fotelje ... u panici trči ka prozoru, a onda staje i okreće se ka ženi:
• Pa pizda ti materina, ... zbog tebe umalo da iskočim kroz prozor ...

Pita nastavnica đake:
• Ima li nekoga kome ovo nije jasno?
Perica kaže:
• Meni nastavnice.
Nastavnica mu kaže:
• Pa trebao si da slušaš.
Perica joj odbrusi:
• Marš u pizdu materinu!
Nastavnica se iznenadi:
• Šta si to rekao?
Perica će lukavo:
• Pa trebala si da slušaš.

Svađaju se Milutin i komšinica Javorka:
• Da si kojim slučajem moj muž, sipala bi ti otrov za pacove u piće!
• A da si ti kojim slučajem moja žena, ja bi ga i popio!

Kako od ćurke napraviš zmiju?
• Oženiš se njome!

Dolazi Ciganka kod doktora i žali se na svoga Cigu:
• Doktore njemu je mnogo mali.
• Kako mali, pa koliki je?
• Ima samo 13 santima.
• Pa to je sasvim dovoljno za normalan odnos.
• Jeste doktore, moj stomak odbije 5 santima, njegov isto odbije 5 santima, a sa ona 3 jebi se ti.

Došao čovek sa privremenog rada iz Nemačke kući u svoje selo, pa mu žena skuvala pasulj. Posle pojedenih nekoliko tanjira on prdnu i zasmrde celu kuću. Žena ga prekori:
• Kako možeš tako, kum ti je na vratima, a ti usmrdiš kuću!
• Ne brini ništa - reče on i izvadi sprej sa mirisom borove šume, pa poprska sobu.
Dođe kum:
• Kume, osećaš li nešto?
• Jok.
• Ma 'ajde, napregni nos ... moraš bar nešto da osetiš.
• Aha! Osećam, ... sad osećam ... kao da se neko usrao u borovoj šumi.

Sede dve plavuše, sponzoruše u kafiću. Prilazi konobar:
• Šta ćete popiti?
One:
• Ko šalje?

Gleda Perica sliku oca i majke i pita oca:
• Tata, zašto na slici ti sediš, a mama stoji?
• Perice, sine, ta slika je napravljena posle naše prve bračne noći. Ja nisam mogao da stojim na nogama, a majka nije mogla da sedi.

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Krenuo naš ministar policije na put. Posle nekoliko minuta vožnje zaustavlja ga pandur:
• Dobar dan gospodine, molim vašu vozačku i saobraćajnu ... aaa, pa to ste vi gospodine ministre, izvinite, molim vas, možete nastaviti put ...
Na to će ministar:
• Jao, nemojte tako, postupajte prema meni kao prema svakom drugom građaninu.
Pandur odgovara:
• Ok, nema problema, gospodine ministre, ubacite deset evra u saobraćajnu i možete da nastavite.