VICOTEKA

Razgovaraju dva 'solunca':
• Je li bre, Milisave, je l' se sećaš kako je bilo kad smo bili mladi? Mogao si da prelomiš sablju preko kurca ...
• Pa jes', tako je bilo ...
• A je l' bi mogao sad to da uradiš?
• Ma jok. Otkazale ruke.

Čovek je pitao devojku u fakultetskoj biblioteci:
• Mogu li da sednem pored tebe?
Devojka glasno odgovori:
• Ne, ja ne želim da provedem noć s tobom!
Svi studenti u biblioteci su momentalno uputili prezrive poglede u njegovom pravcu. Nakon par minuta, devojka je prišla tiho stolu za kojim je on sedeo i rekla:
• Ja studiram psihologiju, i znam šta čovek misli. Pretpostavljam da ste se osećali veoma neugodno, zar ne?
Čovek joj na to reče vrlo glasno:
• 500 evra za jednu noć!? Pa, to je previše!
Svi u biblioteci užasnuto pogledaše u devojku. Tada tip njoj šapnu:
• Ja sam studirao pravo i znam kako zajebati ljude.

Izveo Piroćanac ženu i decu na večeru. Dolazi konobar da ih usluži i pita:
• Dobro veče, šta želite?
Žena:
• Molim Vas dajte nam jelovnik.
Piroćanac će konobaru:
• Meni ćevape sa lukom, njima jelovnik i odmah naplati!

Šeta plavuša sa momkom i primeti kako na susednoj livadi druga plavuša vesla u čamcu! Kaže ona momku:
• Vidiš, zbog takvih se prave vicevi na naš račun! Ma, samo da znam da plivam, išla bih da je udavim!

Fata se naveče pred televizorom počne umiljavati Muji i šapne mu na uho:
• Mujo moj ... moram t’ reć’ nešto ... uskoro nas više neće biti samo dvoje u kući ... biće nas troje!
Mujo oduševljeno pogleda u Fatin trbuh i reče:
• Jao, Fato, mašala ... de da te poljubim! Kako znaš?
Fata još tiše reče:
• Nazvala me mater jutros i rekla da nam dolazi u goste.

Mujo i Haso došli u policiju da izvade novu ličnu kartu. Kako su obojica nepismeni, rekli su im da se potpišu kažiprstom. Mujo se potpisa kažiprstom, a Haso stavi palac.
• Bolan, to nije kažiprst - kažu mu u policiji.
• Ali ja se zovem različito od Hase! - odgovori Mujo.

Zašto Cezar nosi sandale?
• Pa, Juli je ...

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Dođe udovica kod Svetog Petra i pita može li videti svog pokojnog muža. Kaže Sveti Petar:
• Naravno! - uzme jednu knjigu i počne tražiti. Zatvori knjigu i kaže:
• E, među anđelima nije.
Onda traži u drugoj pa kaže:
• Nije ni u čistilištu. Nema ga!
Uzme još jednu knjigu, traži, pa će:
• Nije ni među onima proglašenim blaženim ili svetima.
Najednom se priseti i upita udovicu:
• Koliko ste dugo bili u braku?
Udovica:
• Pa nekih 50 godina ...
Na to će Sveti Petar uzimajući novu knjigu:
• Pa što ne kažete da je među mučenicima ...

• Recite mi, da li gajite emocije?
• Ma jok, samo svinje, ... i nešto malo tovnih pilića.

• Ćao, šta piješ?
• Beži seljaku, čekam dečka!
• Seljanko, ja sam konobar.