VICOTEKA

Sudija opominje ženu koja svedoči:
• Vi ste naveli lažne godine starosti!
• Nisu lažne, nego su od ranije - pravda se žena.

Došao Ciga kod frizera:
• Dobar dan, jel' može jedno šišanje?
• Može - kaže frizer - kako želite?
• Pa ovako kume, sa jedne strane mi ostavi rupu veličine pesnice, a sa druge tri-četiri manje rupice. Pozadi repovi da mi budu neravni, a šiške da mi idu ukoso i da budu retke ...
• Pa ne znam da li ću znati tako da Vas ošišam.
• A prošli put si znao, pička ti materina!

Sudeći po ovome što sam noćas video i doživeo - nisam ti prvi?!
• Pa, dobro si pogodio.
• Stvarno? ... Znao sam.
• A, sudeći po onome što sam ja noćas doživela - nisi mi ni poslednji.

Meda zabranio pušenje trave u šumi. Ide on tako jednom i vidi nešto se dimi iz vode. Gurne on ruku u vodu i izvuče zeku, a zekine oči naduvane, crvene ...
• Je li, zeko, jesam li rekao da nema duvanja?
• Džabe, za nas ribice to ne važi!

Profesor biologije dolazi na čas i obraća se studentima:
• A sada ću vam pokazati kako izgleda secirana žaba!
Vadi on iz džepa lepo smotan paketić, otvara ga i vadi sendvič. Začuđeno se počeša po glavi:
• A zakleo bih se da sam malo pre pojeo doručak!

Tražim ženu svog života, ... ali pod uslovom da ne sazna njen muž.

Posvađali se Lala i Sosa baš dobro. Lala poče da preže konje u kola, da ide u grad. Sosa se vrpolji, pa ga pita:
• O`š povesti i mene?
• Mani me se, neću!
• Ta, povezi me, makar u šaragama ...
• Luda ženo, neću.
I tako, ... pođe ti on, kad ispred grada zaduva jaka Košava, poče kiša, munje sevaju, i Lala se skloni pod neko drvo. Utom lupi grom u šarage. Lala baci kapu na zemlju i reče:
• A lepo me molila da je povedem!

Sretnu se dva prijatelja:
• Je li istina da si dobio sina?
• O, naravno, i presrećan sam zbog toga!
• A supruga?
• Eee, ona još ništa ne zna ...

Milojko pita Radojicu:
• Pobratime, jesi li svraćao u onu novu kafanu?
Radojica će na to:
• Šta svraćao, ... povraćao.

Pita Fata Muju:
• Mujo, gde su Alpi?
Mujo će zbunjeno:
• Alpi? Ne znam Fato, pa ti si zadnja spremala sobu.

Priča deda unucima kako je bilo u ratu:
• I tako ja stojim na strazi, kad naiđoše četiri Nemca ..., deco ja sam se usr’o!
Deca pitaše:
• Što nisi pobegao?
Deda procedi kroz zube:
• Ma, tad sam pobegao, nego ..., sad sam se usr’o!