VICOTEKA

• Tajo, tajo, dođi brzo neko je umro.
• Sine vidiš da igram poker, tako da prvo reci ko je umro i gde, pa da razmislim.
• Ne znam tajo, ali mama kaže da je bolje da dođeš odmah.
• Mama kaže, a? A plače li majka?
• Ne.
• Kuku, neko mi je moj umro.

Perica radi kontrolni iz matematike i profesorka mu kaže:
• Nadam se da te ovog puta neću uhvatiti u prepisivanju!
• I ja se nadam ...

Pita muškarac Boga:
• Bože zašto mi dade ovako lepu ženu?
Bog odgovori:
• Da bi je voleo.
• A zašto je tako glupa?
Bog mu odgovori:
• Da bi ona tebe volela!

Milica, došla sva uplakana kod majke i natečena. Majka je sva zabrinuta upita:
• Šta ti se desilo, crna kćeri! Desno, oko ti je plavo, a ni levo ne izgleda baš najbolje!
• To me je muž sredio!
• Kako muž, pa ja sam mislila da je on na službenom putu?
• To sam i ja mislila ...

Ne prekidaj me dok te zaboravljam! Posle moram sve iz početka ...

Promukao sam dozivajući sebe pameti, ... ali uzalud ...

Nakon predivne večere uz sveće i bocu dobrog vina, supruga odvede muža u spavaću sobu. Polegnuvši ga na krevet, namignu i nežno šapnu:
• Dragi, jesi li video kako izgledaju zgužvanih 10€ ...?
• Ne, nisam ...
Ona polako i ritmično njišući kukovima otkopča tri gornja dugmeta svoje bluze i između grudi izvadi zgužvanih 10€. On se nasmeja i zgrabi novčanicu.
• Dragi, jesi li video zgužvanih 50€?
• Uuuh ... ne, nisam!
Ona se opet nasmeja, podignu suknju i između nogu iz gaćica izvuče zgužvanih 50€. Muž poče da se znoji, puls i disanje se ubrzaše. U očekivanju novog pitanja, nestrpljivo zgrabi novčanicu.
A, sada mi reci, jesi li video zgužvanih 20.000€?
• Neee, nisam! – viknu napaljeno.
• Onda pogledaj u garažu ...!!!

Kako kokoška abortira?
• Snese jaje na beton.

Mladić se vozi u novom autu. Levom rukom drži volan, a desna ruka mu je između nogu plavuše koja sedi pored njega. Zaustavi ga saobraćajac i kaže:
• Ne bi li ti radije upotrebljavao obe ruke?
• A kako bih onda vozio?

Bila sam kod psihijatra. On je nacrtao ovce i rekao mi da ih čuvam dok se ne vrati, pa je izašao napolje. Ja sam nacrtala ogradu i otišla kući.

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan:
• Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će:
• Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično!
• Koje lekove? Kako se zovu?
• Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu?
• Šta, ljiljani?
• Ma nije, ono što se nosi i na groblje ...
• Karanfili?
• Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ...
• Ruže?
• A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!