VICOTEKA

Pričaju dva matorca, pa prvi pita drugog:
• Je l' možeš ti i dalje da jebeš?
• Mogu, da kucnem u drvo! - kaže drugi.
• Ma, mogu i ja da kucnem u drvo, nego je l' možeš da jebeš?!

Gospođo, recite svojim sisama da ne bulje u moje oči!

Dogovaraju se Milojko i Javorka o odmoru, pa Javorka pita:
• Šta misliš Milojko, šta je bolje za tvoje zdravlje, da idemo na more ili na planinu?
Milojko odgovori:
• Za moje zdravlje bi najbolje bilo da ti odeš na planinu, a ja na more!

Čovek je pitao devojku u fakultetskoj biblioteci:
• Mogu li da sednem pored tebe?
Devojka glasno odgovori:
• Ne, ja ne želim da provedem noć s tobom!
Svi studenti u biblioteci su momentalno uputili prezrive poglede u njegovom pravcu. Nakon par minuta, devojka je prišla tiho stolu za kojim je on sedeo i rekla:
• Ja studiram psihologiju, i znam šta čovek misli. Pretpostavljam da ste se osećali veoma neugodno, zar ne?
Čovek joj na to reče vrlo glasno:
• 500 evra za jednu noć!? Pa, to je previše!
Svi u biblioteci užasnuto pogledaše u devojku. Tada tip njoj šapnu:
• Ja sam studirao pravo i znam kako zajebati ljude.

Smejao sam se debelima, pa sam se i sam ugojio. Smejao sam se ćelavima, pa sam i sam izgubio kosu. Sada se smejem samo bogatima ...

Dođe peder kod lekara i kaže mu:
• Doktore, boli me guza ...
• A gde Vas tačno boli?
• Pa ovde, baš na ulazu ...
• E, pa u tome je problem! To treba da bude izlaz, a ne ulaz!

Kada me je devojka ostavila, hteo sam da se ubijem, ali mi žena nije dala.

Izgleda da je svest naroda o vakcinaciji konačno porasla. Sinoć sam video jednog na ulazu u zgradu, sam se vakciniše!

Oženio čovek plavušu i jednog dana, kada se ranije vratio sa posla, zatekne nepoznatog muškarca samog u krevetu. Čovek otvori ormar i kaže:
• Pa koliko puta moram da ti kažem da on treba da se sakrije, a ne ti?!

Udala se Fata i prvo jutro kad je ustala, sela je da popije kafu sa svekrom. Kaže on njoj:
• Hajd' naspi mi malo vode i donesi!
Donela ona vodu i pita on nju:
• Je l' otekla malo?
• Jest' babo, ne mogu da sedim!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...