VICOTEKA

Razgovaraju dve prijateljice:
• Još uvek ne verujem da si se udala za tog starca!
• E draga moja, kad uzmeš lovu ne gledaš koje je godine štampana!

Pita mali Piroćanac tatu Piroćanca:
• Tatko, tatko, jel' mogu da gledam TV?
Piroćanac mu odgovara:
• Možeš, ali nemoj da ga pališ, skupa struja!

• Doktore kašljem i teško dišem.
• Pa je l' pušite cigarete?
• Pušim, al' ne pomaže!

Mladi bračni par, oženjeni tek desetak dana, ono ... ševe se još ko blesavi ... Dolazi Radojica sa posla i pita:
• Eee, oćemo da ručamo, pa da se karamo ili da se karamo pa da ručamo?
Stanija:
• Kako oćeš, pa da ručamo.

Unuk u poseti kod babe:
• Bako, ima li kod tebe WiFi?
• More, ima da jedeš to što ima, nemoj da mi tu izvoljevaš!

Rešili Englez, Francuz i Srbin da se zaposle u CIA. Prijave se na konkurs i oni ih tamo bace kroz najžešće testove: snalaženje u prirodi, glad, žeđ, borba prsa u prsa, čuvanje tajne, i na kraju kad su sva trojica prošli dolaze do finalnog testa. Dovedu im žene, stave ih u određene prostorije a njima daju pištolje i kažu im da ih ubiju.
Prvi Englez ulazi unutra, vadi pištolj, repetira, uperi ga u ženu, oće-neće, i kaže:
• Ma ne mogu. CIA je CIA al' žena je preča.
Drugi ulazi Francuz. Vadi pištolj, repetira i nišani, al' ni on ne može.
Ulazi Srbin unutra. Čuje se bam-bam-bam a posle toga lomljava, cika, vika, dreka i posle pet minuta izlazi on sav krvav i kaže:
• Mamu im jebem, dali mi ćorke, pa sam morao da je dokrajčim stolicom!

Čovek zove nekog telefonom:
• Halo, da li je to savetovalište za alkoholičare?
• Jeste, izvolite!
• Imam jedno pitanje: Je l´ ide led u vinjak?

Moje komšije slušaju dobru muziku, ... hteli to oni ili ne!

Za 30 godina braka Fata priredila Muji večeru. Kaže Mujo:
• Fato, dušo, što si nam napravila za godišnjicu?
• Ćevape - kaže Fata i iznese pred njega.
Mujo ostane u čudu: na tanjuru velika lepinja, dobro namočena i u  njoj samo jedan mali ćevap.
• Pa šta je ovo bona, samo jedan mali ćevap u ovol'koj lepinji!?
• Eto, da vidiš kako je meni bilo 30 godina s tobom!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Ulazi čovek kod doktora, sav se trese i pita:
• Doktore, ima li ova moja treskavica veze s tim što me je otac napravio na veš mašini?
Doktor ga gleda i reče:
• Nema, i mene je moj napravio na gramofonu i vidiš nije mi ništa, i vidiš nije mi ništa, i vidiš nije mi ništa, i vidiš nije mi ništa ...