VICOTEKA

Došla žena u posetu mužu u zatvor, pa ga pita:
• Kako se osećaš, dragi?
• Kao kod kuće – odgovori muž.
• Baš se radujem, a kako to kao kod kuće?
• Pa ovako: jelo je neukusno, garderoba neispeglana, nema seksa, a ne smem ni da izlazim!

Dva stara prijatelja sreću se posle 25 godina i započinju priču o deci. Prvi pita:
• Kaži mi kako ti je ćerka, dugo je nisam video?
• Prijatelju moj, onda je odlično. Stvarno je dobro dete, bila je odličan učenik, odličan student, odrekla se puno toga da bi završila fakultet u roku, kao student generacije se zaposlila u jakoj privatnoj firmi. Počela je od dna, od referenta, pa dogurala do šefa, mislim da joj se sav trud na kraju isplatio. A kako tvoja ćerka?
• Ah, i moja ćerka radi kao gazdina švalerka u jednoj privatnoj firmi, ali ja ne umem to da ispričam tako lepo kao ti ...

Dolazi Perica kod očnog lekara i žali se da ne vidi ništa. Lekar ga pita:
• Jesi li siguran da ne vidiš ništa?
• Jesam. Eno vidite onu muvu na zidu?
• Da, vidim.
• E pa, ja je ne vidim!

Svađaju se tenk i automobil Fića. Kaže tenk:
• Ajde ćuti Fićo, pogledaj se kakav si, sav mali, zbudžen, a što je najgore - nosiš motor u guzici.
Na to će Fića:
• E, ajd ne loži se, bolje motor u guzici, nego kurac na glavi!

Sreli se bivši i sadašnji momak jedne devojke. Bivši cinično upita sadašnjeg:
• Kako je sa potrošenom robom ?
Drugi mu odgovori:
• Prvih 5 santimetara je onako, ali dublje - kao nova!

Odem kod nutricioniste, on deblji od mene. Odem kod oftamologa, on ćoraviji od mene. Kod psihijatra nisam smela ni da idem ...

Sin pita Radašina:
• Koje su boje šljive?
• Plave.
• Pa, zašto je ova crvena?
• Zato što je zelena!

Dogovaraju se Sveta trojica kuda će na odmor. Bog predloži:
• Možemo u Jerusalim, to je moj grad.
Sin će na to:
• Ma ne znam, poslednji put se nisam nešto proveo tamo. Ljudi kažu da svi putevi vode u Rim, pa možda i mi treba ...
A Sveti duh će usplahireno:
• Da, da, pa da posetimo Vatikan, ja tamo nikad nisam bio!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Oženio čovek plavušu i jednog dana, kada se ranije vratio sa posla, zatekne nepoznatog muškarca samog u krevetu. Čovek otvori ormar i kaže:
• Pa koliko puta moram da ti kažem da on treba da se sakrije, a ne ti?!

• Vođe Radio Podgorica. Dobro jutro, radni narode Crne Gore. Tačno je sedam sati i 300 minuta.