Hoće li me prepoznati

Perica razgovara sa majkom: • Mama, hoćemo li u zoološkom vrtu videti i rodu? • Naravno, Perice. • Super! Baš me zanima hoće li me prepoznati!

Zamišljam tebe i sebe daleko od svih, čuje se cvrkut ptica, šum topola, oseća se miris pokošene trave, Sunce prži naša znojna tela ... a mi ... kopamo kukuruz.

Ulazi baka u autobus i štapom kuca po podu. Mladić koji sedi kaže joj: • Bako, stavite gumicu na štap da se ne čuje kad njime udarate po podu! Baka će na to: • Čuj mladiću, da je tvoj otac stavio gumicu, ja bih imala sada gde da sednem.

Sedeli Crnogorac i Srbin. Vidi Srbin da ovaj sve radi polako i bez žurbe: pije vodu, uzima čašu, ... Pa reče: • Je l' ima nešto što ti radiš brzo? Na to će Crnogorac: • Ima, brzo se zamaram!

Sretnu se invalid i slepac. Pita slepac invalida: • Kako ide? Invalid mu odgovara: • Kao što vidiš.

Čak Noris ima iPhone sa celom jabukom!

Na ulazu u restoran stoji natpis: • Jela sa pečurkama naplaćujemo unapred.

• Kako ste uspeli da doživite stotu godinu? • Nikada se nisam raspravljala ni sa kim. • Ali, to je potpuno nemoguće. • Apsolutno ste u pravu.

Došla neka baba do kioska, kod sebe je imala neke novčiće i pitala je prodavca šta može za njih da kupi. Prodavac joj odgovori: • Baba, sa ovim krupnim i možeš nešto da kupiš, ali sa ovim sitnim možeš samo da se jebeš. A baba će na to: • Sinko, rasitni mi te krupne!

Radio Mujo u rudniku uglja, i jednog dana dogodi se nesreća u njegovoj smeni. Dosta njegovih kolega je poginulo, a među njima i cela Mujina ekipa. Mujo je bio povređen i kad se vratio kući posle mesec dana provedenih u bolnici, upita ga Fata: • Bolan, Mujo, je l' znaš da su sve komšinice dobile odštetu od 50 hiljada eura za poginule muževe, a ja hiljadu za tvoju povredu? • Ne, Fato, al' neka su! Fata ga pogleda ispod oka i upita: • Ma jest', al' reci ti meni, gde si ti bio kad se urušilo? Mujo slegne ramenima i odgovori: • U WC-u. Fata zatrese glavom i reče odlazeći u kuhinju: • E, moj Mujo, kad god se pare dele, ti negde sereš.

Dve cimerke u domu peku viršle. Ona koja peče, uzme viršle, odreže im po komadić sa oba kraja i stavi ih u tiganj. Pita druga: • A zašto režeš viršle na oba kraja? • Nemam pojma - odvrati druga - moja mama to uvek tako radi ... Dođe vikend, devojka dođe kući, pa u jednom trenutku pita mamu: • A zašto ti kad pečeš viršle uvek odrežeš oba kraja? • Ne znam zašto - odgovori mama - ali baka je to uvek tako radila ... Pita devojka baku i ispade da je to porodična tradicija, jer je i prabaka, koja sad živi u domu, isto pre pečenja rezala krajeve viršli! Sutradan ode ona kod prabake u dom, naoružana cvećem i strpljenjem. Stara sva oduševljena što ju je neko posetio i u jednom trenutku mala skupi hrabrost i upita: • Bakice, a zašto se pre pečenja moraju odrezati krajevi viršle? • Iju, ... pa zar još niste kupili veći tiganj?!