Kako Kinezi žive tako dugo?

Kako Kinezi žive tako dugo kad ih prave Kinezi?

Obilazi Vučić penzionere. U opštoj gužvi i histeriji, jedna baba se oklizne i padne. Vučko pritrči i pomogne joj da ustane. • Sinko, baš si ljubazan - reče baba - kako baba da ti se oduži? • Bako, na sledećim izborima, glasajte za mene. • Sine, pa baba je pala na dupe, a ne na glavu.

Zvoni zvono na interfonu: • Ko je? • Majstor za prozore! • Ali, ... ja upravo imam majstora?! • Znam, ... to sam ja, ... ispao sam.

• Fato, ti si idiotkinja. • Aaaa, znam to. • Čuj? ... A kako znaš? • Pa da sam sa udala za hadžiju, bila bih hadžinica.

U 4 sata ujutru žena čuje muža u kuhinji. Dođe do njega, a on sedi za stolom i pije rakiju. • Šta to radiš, pobogu, u ovo doba noći? • Sećaš li se kad sam te otpratio kući i kad nas je uhvatio tvoj otac i rekao: “Znaš da je maloletna, zato il' je ženi, il' ideš 20 godina u zatvor”? • Sećam se ... • Eee, danas bi' izašao sa robije ...!

Šta se desi policajcu kada pojede komarca? • Ima više mozga u stomaku, nego u glavi.

Prva žena na mesecu: • Hjustone, imamo problem ... • Šta je problem? • Nema veze, ... ništa ... • Reci, šta je problem? • Ma, ništa! • Odmah nam reci šta je problem. • NEĆU! • Molim te, reci nam šta je problem. • Znaš ti dobro šta je problem ...

Ide čovek pustinjom i moli se Bogu: • Molim te, Bože, daj mi nešto da pojedem. Nisam jeo danima! Na sledećoj peščanoj dini naiđe na brdo majoneza i pojede ga. Sledećeg dana opet ogladni i pomoli se Bogu da mu stvori hranu. Ubrzo naiđe na dva brda majoneza i pojede. Trećeg dana ide pustinjom i naiđe na diva kako cedi bubuljice.

SMS prepiska: • E matori, javi se kada vidiš poruku. • Evo me, reci. • Nisi zaboravio da si mi dužan pare? • Ne brate, nisam, pamtiću to do kraja života.

Plavuši iznenada umre muž. Na sahrani, kuka ona nad sandukom: • Što me ostavi, crko dabogda ...

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.