VICOTEKA

Kauboj sedi u baru i prilazi mu plavuša:
• Jesi li ti pravi kauboj?
• Pa, da vidim, ... ceo život živim na ranču, teram stoku, spavam pod vedrim nebom,... pa, valjda jesam. Izvini, a šta si ti?
• Ja nikad nisam bila na ranču, ali sam zato lezbejka. Ujutro kad se probudim, mislim na žene. Dok jedem, dok se tuširam ili dok radim, sve vreme mislim na žene. Čak i kad spavam, sanjam žene.
Plavuša ustaje i odlazi, a na njeno mesto dolazi brineta:
• Htedoh da te pitam, ... jesi li ti stvarno kauboj?
• Do sada sam mislio da jesam kauboj, al' sam upravo shvatio da sam, u stvari, lezbejka.

Dođe Perica kući, a mama ga pita:
• Sine, kako je bilo u školi?
• Napeto!
• Šta to pričaš, kako napeto?
• Tako, spasao sam učitelja!
• Ma, nemoj mi reći, junače moj! A kako?
• Lepo. Zamisli, neko mu je stavio ekser na stolicu!
• I ti si ga na to upozorio?
• Ma ne, mama. U poslednji čas sam mu izmakao stolicu!

Kako je nastala atomska bomba?
• Išlo sto Piroćanaca ulicom i videli dinar, pa svi skočili na njega.

Umrla čoveku žena posle dugog života. Kad su je ispratili i pokopali, vrate se kući. Utom se naoblači i nebo zaparaju munje i gromovi. A muž reče:
• Stigla je!

Došao mladi student biologije par dana na selo, da sakuplja biljke za svoj herbarijum. Kako nikoga iz sela nije poznavao, upute ga seljani kod jedne udovice, da je priupita da li bi ga primila na konak. Udovica mlada, zgodna, smeška se i sve premerava mladića. Ovom bi malo nezgodno pa uze zvaničan ton i reče:
• Gospođo, uveravam vas da sa mnom nećete imati nikakvih neprijatnosti. Ja sam intelektualac!
Na kraju se oni nekako dogovore pa ga ona tako primi kod sebe u kuću. Sledećeg jutra izađe student na dvorište. Udovica poranila pa hrani živinu. Oko nje desetak koka i tri petla. Priupita on nju:
• Nisu li tri petla malo previše za toliko koka?
• Pa, baš i nisu. Onaj jedan tamo je pravi petao, a ova dvojica tu su više nekako ... intelektualci - odgovori mu ona preko ramena.

Na ručku na koji je bila pozvana porodica iz komšiluka, mali Perica se ponudio da izgovori molitvu:
• Dragi Bože, zahvaljujem ti što si mi dao tako dobre roditelje. Hvala na gostima i njihovoj djeci, koja su mi pojeli sve kolače i sladoled. Blagoslovi ih tako da više ne dolaze ponovo. Oprosti komšijinom sinu koji se valjao sa mojom sestrom na njenom krevetu, i njegovoj sestri zato što je jela kobasicu iz gaća moga brata. Ove zime molim te pošalji odjeću svim siromašnim, golim tetama iz tatinog telefona i izgradi skrovište za jadne muškarce koji koriste maminu sobu kada je tata na poslu!

Žali se Mujo Hasi:
• Haso bolan, kupio sam nove cipele i ne da me žuljaju, nego ne znam šta da radim ...
• Pa zameni ih – kaže Haso.
• Ma, ne mogu Haso!
• Što bolan. Nove su, imaš račun ...
• Ih Haso, kad bi samo znao koje je to uživanje kada ih skidam ...

Bračni par iz Pirota razgovara uz jutarnju kaficu:
• Lele Boske, znaš li šta sinoć sanja?
• Šta?
• Da si mi kupio bundu od bizon, pa ja u nju!
• E kad je sledeći put sanjaš ne zaboravi da joj metneš i naftalin!

Pričaju dve komšinice:
• Draga moja, šta je to sa Vama? Da li ste jako bolesni?
• Ja bolesna?! Zdrava sam k'o dren! A zašto me to pitate?
• Pa, čujte, vidim da Vam već tri dana za redom svako jutro dolazi doktor.
• Oprostite, molim vas, kad je Vama svako jutro dolazio onaj pukovnik, meni nije bilo ni na kraj pameti da pomislim da je počeo rat.

Kako je Bosanac dobio ravne tabane?
• Pao mu betonski blok na glavu.

Mujo i Fata krenuli na more, na pola puta se Fata lupi po čelu i kaže Muji:
• Joj Mujo, sad sam se setila da nisam isključila šporet!
Mujo će:
• E, šta bi ti radila bez mene?
• Bolan Mujo, kakve veze to ima sa šporetom?
• Ja sam zaboravio zavrnuti slavinu u kupatilu, inače bi nam zbog tebe ceo stan izgoreo.