Ja nemam artritis

Jednog jutra u gradski autobus ulazi čovek koji sav smrdi na alkohol i seda na sedište pored sveštenika. Kravata mu umrljana od hrane, lice umrljano ženskom šminkom, a iz džepa mu viri poluprazna flaša votke. Čovek otvori novine i poče da ih čita ... Posle pet minuta, spusti novine i upita sveštenika: • Svešteniče, recite mi šta uzrokuje artritis? Sveštenik pogleda čoveka, pa mu reče: • Sine moj, uzrok artritisa leži u raskalašnom životu, u druženju sa prostitutkama i ljudima sumnjivog morala, u neprekidnom ispijanju alkohola, u nemoralu prema bližnjima, ali i iz manjka lične higijene ... Čovek začuđeno pogleda sveštenika, i promrmlja sebi u bradu: • Neka sam proklet, hmmmmm ... - i ponovo podiže novine i nastavi da ih čita. Sveštenik se pokaja što je bio tako oštar na rečima i poče da se izvinjava čoveku: • Strašno mi je žao, nisam smeo da Vas ovako oštro iskritikujem ... Nego, recite mi, koliko dugo bolujete od artritisa? Čovek zbunjeno pogleda sveštenika i reče: • Svešteniče, ja nemam artritis, ... nego piše u novinama da ga Papa ima.

Oženio se Crnogorac. Prve bračne noći legne sa mladom i kaže joj: • Deder, ufati ga lijevom rukom! Uhvati mlada onu stvar, ali slaba vajda ... ne diže se. • Deder, ufati ga desnom rukom! Mlada promeni ruku, ali jok, ... i dalje ništa ... • Deder, ufati ga sa obje ruke! Mlada ga posluša. Ništa se ne pomera. Crnogorac poče da kuka: • Kuku mene, do boga miloga, kuku mene, jadan sam ti ja, đe oženi ženu ubogu u obje ruke ...

Pre neko veče izašao sam sa prijateljima u noćni provod. Bilo je odlično i ubili smo se pivom. Znao sam da sam mrtav pijan i uradio sam nešto što nisam uradio godinama - otišao sam kući autobusom. Da au–to–bu–som! Stigao sam kući bezbedno i bez nevolja! P.S.: Ovo me stvarno oraspoložilo budući da nikada ranije nisam vozio autobus!

Razgovaraju prijatelji o sujeverju i jedan kaže: • Ja verujem u broj sedam. Pitaju ga ostali zašto veruje, a on odgovori: • Rođen sam 7.7.1977. godine, jednog dana kupio sam srećku sa brojem 7777 i dobio sedam miliona dinara. Odmah sam otišao na hipodrom i uložio svih sedam miliona na konja broj sedam. Na to svi oduševljeno viknu: • I šta, ... bio je prvi? Na to ovaj odgovori sagnuvši glavu: • Ne, ... bio je sedmi.

Došla bakica u prodavnicu kompjutera i kaže trgovcu: • Kupila sam kod Vas ovu podlogu za miševe, ali ona ne radi! • Nemoguće! Na podloge nam se još niko nije žalio! Možda je Vi nepravilno koristite. • Ja sam je stavila u šupu još pre mesec dana, a ona još ni jednog miša nije ulovila! Trgovac ćuti zapanjen, a jedan kupac koji se tu zatekao reče: • Bako, ova podloga ne služi da lovi miševe, nego da miševi obrišu noge pre nego što uđu u šupu!

Poznata pevačica osigurala je svoje noge na 30 miliona dolara. Direktor banke joj je rekao da noge može da podigne kad god hoće!

• Da li možemo nas dvoje da budemo nešto više od prijatelja? • Auu, divno! Znači, hoćeš da mi budeš žirant?

Kako najlakše prepoznati mladoženju na zemunskoj svadbi? • Ima na sebi najskuplju trenerku.

Profesorka na času proziva Pericu: • Perice, hajde ustani i reci nam dve zamenice. • Ko? Ja? A profesorka odgovori: • Konačno i od tebe jedan tačan odgovor!

Kaže devojka svom udvaraču: • Mnogo sam slušala o tome kakav si u krevetu. • Ah, ma nije to ništa naročito ... • Pa, ... tako sam i čula.

Ide pas pustinjom pa odjednom zastade i reče: • Ako uskoro ne naiđem na neko drvo, upišaću se!