Ja nemam artritis

Jednog jutra u gradski autobus ulazi čovek koji sav smrdi na alkohol i seda na sedište pored sveštenika. Kravata mu umrljana od hrane, lice umrljano ženskom šminkom, a iz džepa mu viri poluprazna flaša votke. Čovek otvori novine i poče da ih čita ... Posle pet minuta, spusti novine i upita sveštenika: • Svešteniče, recite mi šta uzrokuje artritis? Sveštenik pogleda čoveka, pa mu reče: • Sine moj, uzrok artritisa leži u raskalašnom životu, u druženju sa prostitutkama i ljudima sumnjivog morala, u neprekidnom ispijanju alkohola, u nemoralu prema bližnjima, ali i iz manjka lične higijene ... Čovek začuđeno pogleda sveštenika, i promrmlja sebi u bradu: • Neka sam proklet, hmmmmm ... - i ponovo podiže novine i nastavi da ih čita. Sveštenik se pokaja što je bio tako oštar na rečima i poče da se izvinjava čoveku: • Strašno mi je žao, nisam smeo da Vas ovako oštro iskritikujem ... Nego, recite mi, koliko dugo bolujete od artritisa? Čovek zbunjeno pogleda sveštenika i reče: • Svešteniče, ja nemam artritis, ... nego piše u novinama da ga Papa ima.

Predloži Lala Sosi: • Soso, dušo, hoćemo se igrati proleća? • Može. A kako se to igra? • Ta, lepo, ... ja te jebem, a ti cvetaš!

Naslikao Suljo svoju prvu sliku, pa ju donio u galeriju. Gleda vlasnik galerije i kaže: • Nije loša, a kako se zove? • Mujo u Zenici - reče Suljo. • A ko je ova gola žena na slici? - pita vlasnik galerije. • Fata. • A ovaj goli muškarac pored nje? - radoznalo će vlasnik galerije. • Huso. • A gdje je Mujo? • U Zenici, ba.

Autobus na liniji Beograd - Kragujevac, preko Topole. Samo sto je krenuo, mali Perica dolazi do šofera: • Jesmo li stigli u Topolu? • Nismo, sedi, ima još dosta. Nakon 10 minuta opet: • Jesmo li stigli u Topolu? • Nismo, sedi, ima još dosta. Nakon 10 minuta opet: • Jesmo li stigli u Topolu? • Nismo bre. Sedi, ja ću ti reći kad dođemo u Topolu. Mali Perica se vrati na sedište i zadrema. Šofer zaboravi na njega i na ulazu u Kragujevac mu sinu da je prošao Topolu. Putnici, shvativši šta je uradio, izgalamiše se na njega i rekoše da mu nema druge nego nazad u Topolu. Kad stigoše u Topolu šofer probudi Pericu i reče: • Topola!! Perica izvadi čokoladu i poče da jede. • Pa je'l ti izlaziš u Topoli? • Ne, ja idem za Kragujevac, nego mi je baka rekla da ne diram čokoladu do Topole.

Učiteljica uči đake šta je to lopov. Pita ona Pericu: • Perice, šta sam ja ako ti zavučem ruku u džep i izvučem pet dinara? A Perica će na to: • Pa, ... mađioničar!

Razgovaraju dvojica prijatelja: • Kako je bilo na sastanku sa onom plavušom? • Pa, polovično! • Kako polovično? • Ja sam došao, a ona nije!

Devojka: • Šta Radiš? Dečko: • Idem da platim Internet. Devojka: • Aa, mislim inače? Momak: • Paa, ... inače će da mi ga isključe!

Crnogorka stopira na periferiji Podgorice, izbacila palac, ... Nailazi auto, spušta se prozor, a momak za volanom kaže: • A fala ti što mi lajkova Audi.

Sedi mali Perica tužno, pa ga mama pita: • Šta ti je, što si tužan? • Kaznio me je tata zbog nečega što uopšte nisam uradio. • A šta to nisi uradio? • Domaći.

Ukrca se časna sestra u voz. Vozi se ona, kad preko puta sebe ugleda poznato lice. Žena, sređena, bunda, nakit, kožne čizme, divan komplet, frizura. Gledaju se one u čudu, gledaju ... • Jesi li to ti, Nadice? Kako si? Dugo se nismo videle! Ispričaju se one, gde je koja bila svih ovih godina, šta se dogodilo. Časna sestra ne izdrža pa je upita: • Nemoj da se ljutiš, ali ova bunda, kako ...? Kaže Nadica: • Ma, neprijatno mi je, ali jedna divna noć i evo. Voze se one dalje, kad opet časna sestra: • Izvini, ali ove čizme, kako ...? • Ma, jedan predivan izlet, i evo ... Časna sestra dođe u samostan, već je bilo kasno, skine se, pomoli i legne. Usred noći čuje se da neko tiho kuca! Ona: • Ko je? • Ja sam, fra Jozo! - tiho će fratar. Časna sestra: • Jebi se ti i tvoje karamele!

Idu dve kajsije ulicom i vide šljivu. Jedna kajsija kaže onoj drugoj: • Vidi, ala su ovu prebili!