Ja nemam artritis

Jednog jutra u gradski autobus ulazi čovek koji sav smrdi na alkohol i seda na sedište pored sveštenika. Kravata mu umrljana od hrane, lice umrljano ženskom šminkom, a iz džepa mu viri poluprazna flaša votke. Čovek otvori novine i poče da ih čita ... Posle pet minuta, spusti novine i upita sveštenika: • Svešteniče, recite mi šta uzrokuje artritis? Sveštenik pogleda čoveka, pa mu reče: • Sine moj, uzrok artritisa leži u raskalašnom životu, u druženju sa prostitutkama i ljudima sumnjivog morala, u neprekidnom ispijanju alkohola, u nemoralu prema bližnjima, ali i iz manjka lične higijene ... Čovek začuđeno pogleda sveštenika, i promrmlja sebi u bradu: • Neka sam proklet, hmmmmm ... - i ponovo podiže novine i nastavi da ih čita. Sveštenik se pokaja što je bio tako oštar na rečima i poče da se izvinjava čoveku: • Strašno mi je žao, nisam smeo da Vas ovako oštro iskritikujem ... Nego, recite mi, koliko dugo bolujete od artritisa? Čovek zbunjeno pogleda sveštenika i reče: • Svešteniče, ja nemam artritis, ... nego piše u novinama da ga Papa ima.

Hrabri kontrolor Bus-Plusa prilazi dvometrašu od 150 kg i pita ga: • Dobar dan, da li imate kartu? Momak osorito odgovara: • Ne! Kontrolor će ljubazno: • Ok, sići ću ja na sledećoj ...

Brsti ogroman matori los lišće sa žbunja, a zeka ga začuđeno gleda. • Šta ti nije jasno zeko? • Nije mi jasno kako nekom sa tolikim mudima mogu izrasti toliki rogovi!

Pitali Muju na birou za zapošljavanje šta je po zanimanju. On odgovori: • Pomoćni bagerista. • A šta Vam je to? • Pa ono što bager ne može, ja lopatom ...

• Halo, dobar dan, da li je to Društvo za zaštitu životinja? • Jeste, izvolite? • Pa, evo poštar već sat vremena sedi na drvetu i mog psa naziva svakakvim prostačkim imenima!

Šetaju dve plavuše ulicom i nađu ogledalo. Pogleda se jedna i kaže: • Uuu, što mi je poznata ova! Uzme druga ogledalo pa kaže: • Pa to sam ja, budalo jedna!

Videćemo za devet meseci ko se najbolje proveo za 1. maj!

Razočarao se Milorad u život, pa krenu on tako na Moravu da se obesi. Prebaci on konopac preko grane koja je visila nad rekom, namaknu ga na vrat i skoči u reku. Kad, eto ti vraga, grana puče, on upade u vodu i poče da se davi. Jedva se on iskobelja iz vode i povika: • Džaba ti bešenje, zamal` da se udavim!

Promukao sam dozivajući sebe pameti, ... ali uzalud ...

Ulazi Perica u apoteku i već sa vrata vikne: • Imate li kondome? • Ne viči, mali! Stani u red i pričekaj! – prekori ga apotekarka, a kad je došao na red, pouči ga - Mali, kao prvo: nije lepo to glasno govoriti; kao drugo: to nije za malu decu, i kao treće: koji ti broj treba? Istim poučnim tonom Perica joj odgovori: • Kao prvo: nas su u školi učili da govorimo jasno i glasno; kao drugo: ne treba mi to za decu nego protiv dece, i kao treće: sestri trebaju svi brojevi, jer ide na matursko!

• Hajde Perice, pozdravi čiku! Kako se ono kaže kad gosti odlaze? • Kaže se: Hvala Bogu!