VICOTEKA

Došao Haso kod Muje goste. Mujo se izvalio u fotelji i ne da mu se ustati, pa će Hasi:
• Haso, ajde budi dobar pa se popni na sprat i donesi mi papuče.
• Daj Mujo, gde ću ti ja donosit papuče u tvojoj kući?!
• Ajde molim te, baš mi se ne da ustajati.
Haso posluša i popne se gore. A gore sretne Mujinu ženu Fatu i njihovu kćerku od 18 godina. Fata reče:
• Zdravo Haso, otkud ti ovde gore?
Tu Hasi sinu ideja:
• Zdravo Fato, eto ja dođoh da vas opalim!
• Šta ti je Haso, jesi li ti normalan! Pa Mujo će te ubiti.
• Zna Mujo i nema ništa protiv.
• Molim! - reče Fata.
• Ozbiljno, sad ćeš da vidiš. MUJO, JE L' OBE! - dreknu Haso.
• OBE! - odgovori Mujo.

Čovek se oženio i prvu bračnu noć stigli mladenci kući. Mlada ode do kupatila da se malo dotera i sredi. Izlazi mlada gola a muž će:
• Jaoooo draga što si lepa i seksi, daj da te slikam!
• Što da me slikaš?
• Ma da te imam uvek pored srca.
• Dobro dragi, slikaj me.
Muž je uslika pa ode on isto do kupatila i izlazi go:
• Mužiću moj dragi, daj i ja tebe da slikam!
On sav ponosan, pita je:
• A zašto da me slikaš?
• Pa da mogu da uvećam!

Došla baba kod zubara sa 100 eura da da joj stavi zube.
• Sinko, daj mi neke zube za male pare, stara sam i ne mogu da jedem.
• Imam, baba, porculanske.
• Koliko ti oni koštaju?
• 500 eura.
• Imaš li, sinko, neke jeftinije?
• Imam, baba, keramičke. Oni su ti 300 eura.
• Joj, sinko, pa ja imam samo 100 eura, daj mi stavi bilo kakve za te pare.
• Dobro, baba, imam za te pare, metalne zube. Samo kada ti ih stavim i kada odeš kući, ako se nađeš napolju kada je grmljavina i nevreme, ti onda zabij glavu u zemlju.
• Dobro, sinko.
Stavi on njoj metalne zube, ode baba u svoje selo i jednog dana dok je čuvala ovce, poče da grmi, seva i baba se seti saveta i zabi glavu u zemlju. Prolazio pored seljak, vide babu kako se naguzila, priđe joj otpozadi i opali je. Kad čuješ babu iz zemlje:
• Udri, grome, al' do zuba nećeš doći.

Došao otac u posetu sinu studentu. Autobus je stigao rano ujutro i otac odmah odlazi u kuću gde je sin iznajmio sobu. Kad mu gazdarica otvori on upita:
• Da li ovde stanuje Marko?
• Stanuje. Unesite ga unutra i stavite na krevet u prvu sobu desno. – odgovori gazdarica.

Pričaju dve prijateljice, plavuše:
• Ej, znaj da sam ljuta na tvog muža.
• Zašto?
• Pa, pitao me sinoć da li hoću da se jebem sa njim.
• Bitanga, ... ti, naravno, odbiješ?
• Ma ne, rekla sam da ću razmisliti.
• I?
• Pa nisam stigla da razmislim. On je odmah počeo. Zato sam sad i ljuta na njega. Da znaš.

Hvali se ponosni otac:
• Da čujete samo kako je moja dvogodišnja ćerka naučila mesece. Hajde zlato, jan..., jan...?
• ...uar!
• feb...?
• ...ruar!
• Odlično srce, ... bravo! Hajde, sad ti dalje sama!
• art, ril, aj, un, ul, gust, mbar, bar, mbar, mbar!

Utrči Haso u kafić:
• Mujo! Neko ti je ukrao auto!
• Jesi li video ko je to bio?
• Ne, ali zapisao sam registraciju.

Rodi žena riđokoso dete. Zabrinuta, upita doktora:
• Doktore, kako je moguće da je dete riđe, kad smo i muž i ja plavi?
• Imate li crvenokosog rođaka?
• Ne.
• Često ste vodili ljubav?
• Pa i ne baš ... možda jednom godišnje.
• Aha, to je to! Od rđe gospođo, od rđe ...

Ciga pred sudijom odgovara za ukradene kokoške i jaja:
• Hajde, sad ti meni lepo ispričaj zašto si to uradio? – kaže mu sudija.
• Gos’n sudija, tačno je da sam ukrao i kokoške i jajca. Al’ sudijo, mor’o sam, nema deca šta da jedu!
• Dobro, olakšavajuća je okolnost to što priznaješ krađu.
• A, gos’n sudija, jel’ to znači da ćeš za jajca da me pomiluješ?

Dva policajca:
• Prodajem moju peglicu, 10 godina staru, sa pređenih 150.000 km.
• Ko će ti kupiti peglicu sa 150.000 km? Idi kod mehaničara i skini kilometražu.
Dan posle:
• Bio sam kod mehaničara i skinuo kilometražu na 90.000 km.
• Previše za jednu peglicu staru 10 godina. Treba da skineš još kilometara.
Dan posle:
• Znaš ona moja peglica; poslušao sam te i sada ima 25.000 km.
• A da? I koliko tražiš?

Za doručak, Piroćanac kaže svojoj deci:
• Deco, ko hoće da jede, nek' jede, a ko neće - dajem mu dinar!
Deca:
• Hoćemo dinar!
Za ručak ista situacija:
• Deco, ko hoće da jede, nek' jede, a ko neće - dajem mu dinar!
Deca:
• Daj dinar!
Uveče tatko vika:
• Deco, ko hoće da večera, mora da plati dva dinara!