Da me Mujo nije držao dole

Pita Fata majku: • Mama, mogu li sa Mujom u bioskop? Na to će mati: • A koji se film daje? • Horor – odgovori Fata. • E, ne može - kaže mati – da se sva isprepadaš pa mu u bioskopu priđeš bliže. • Pa, mogu li gledati ljubavni – upita Fata. • A, neee – panično kaže mati – pa da se počnete ljubakati. • Pa, mogu li barem gledati komediju? • Možeš – kaže mati ... I kad je Fata došla kući iz bioskopa upita je mati kako je bilo ... a ona odgovara: • Ma da me Mujo nije držao dole, upišala bih se od smeha!

Pitala učiteljica decu šta će biti kada odrastu: • Ja ću biti mafijaš - kaže mali Ivica. • Pobogu dete, pa zašto baš mafijaš? • Mafijaši su najjači, imaju puno para, vole ih žene, voze dobre automobile ... Baš kao onaj najnoviji model dole što je parkiran. Javlja se mali Toma i kaže: • Ja ću biti političar ... Predsednik države! • Ajde, to je već lepše, ali zašto bi baš u politiku Tomo? • I oni imaju puno para, niko im ništa ne može, čuvaju ih telohranitelji, imaju vile na obali reke i velike stanove, voze se u dobrim automobilima ... Baš kao onaj najnoviji model što je dole parkiran ... • A šta bi ti voleo da budeš? - upita učiteljica malog Pericu. • Ja želim da budem dlakav po ceeelom telu! • Bože Perice ... Pa zašto baš dlakav, od čega ćeš živeti, u cirkusu ćeš možda da nastupaš?! • Vidite učiteljice, moja sestra je dlakava samo malo između nogu, a ono dole je njen Mercedes!

Srbija, 2029. godina, lektira za Osnovnu školu: • Sabrana dela Kije Kockar • Luna Đogani s` one strane ogledala • Doživljaji Zmaja od Šipova • Život i delo Željka Mitrovića • Istorija Zadruge • Razvojni put Jelene Karleuše • Put u svetlu budućnost, od Marša na Drinu do Parade ponosa

• Kada ćeš na odmor? • U septembru. • Ideš negde? • Da, ... drugima na živce.

Došla neka baba do kioska, kod sebe je imala neke novčiće i pitala je prodavca šta može za njih da kupi. Prodavac joj odgovori: • Baba, sa ovim krupnim i možeš nešto da kupiš, ali sa ovim sitnim možeš samo da se jebeš. A baba će na to: • Sinko, rasitni mi te krupne!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom. On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta. Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila. Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo. Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Pita psihijatar Crnogorca da opiše sebe u dve reči: • Lenj. • Ali to je samo jedna reč ... • Pa o tome ti pričam!

Toliko su me puta izdali, da se sada osećam kao garsonjera!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

• Halo! Da li je to policija? • Da, izvolite. • Želim da prijavim nasilje u porodici. • Recite. • Baba me tera da jedem boraniju!

Zvoni telefon i javi se Fata: • Halo, Fato, sta radiš? - upita Haso. • Evo žvaćem Muji! • Iju Fato! Pa kako tako!? Valjda pušiš? • E moj jarane, pušila bih ja da se on digao!