VICOTEKA

• Zašto ste tako zabrinuti, komšija - upita konobar svog stalnog gosta.
• A, i ti bi bio da ti sin napravi dete kućnoj pomoćnici ...
• Ne sumnjam, ali koliko znam, vaš sin ima samo pet godina ...
• Da, ali je ipak znao iglom da izbuši sve kurtone koje je našao u mojoj sobi.

Koliko zuba treba da ima dobra tašta?
• Samo dva! Jedan da je stalno boli, a drugi da zetu otvara pivo!

Direktoru škole zvoni telefon:
• Halo, je li to direktor?
• Da, izvolite!
• Moram da Vas obavestim da Marija Jović danas neće doći u školu, bolesna je pa će ići kod lekara.
• U redu, a smem li da znam ko zove?
• Moja mama.

• Dokle ćete?
• Eee, moj taksisto, .. i ja sam bih voleo da znam gde je moj život krenuo ... voleo bih da znam pravac u ovom lavirintu života ...
• Do mosta znači, ...?

Sudare se dva razroka čoveka na ulici i jedan drekne:
• Pa zašto ne gledaš kud ideš?
Drugi odgovori:
• A što ti ne ideš gde gledaš?

Često poželim da nekim osobama zviznem šamarčinu, ali ne mogu, ... nemaju obraz.

Stave mi eurokrem u frižider i onda me napadaju što su sve kašike u kući krive!

Čitav život učim na svojim greškama i sada grešim bez greške!

Šta se dobija ukrštanjem Crnogorca i Japanca?
• Čovek koj hoće da radi, ali ne može da ustane.

Krenuo Lala u vojsku, a Sosa plače:
• Kako ću znati šta da ti šaljem u paketu kad ne znam da čitam?
• Ta, Soso, ja ću ti crtati, a ti to pošalji.
Tako i bi. Lala crta ćurku, Sosa šalje. Lala crta štrudlu, Sosa šalje. I tako sve do jedanput. Siže pismo: crta tačka crta tačka. Sosa ništa ne razume i ništa ne pošalje. Dolazi Lala na odsustvo i kaže:
• A bog te materin, Soso, što mi nisi poslala paket onomad?
• Pa nisam znala šta si nacrtô.
• E, glupa ženo, ta crtô sam rezance s makom!

Hitna prevozi debila u duševnu bolnicu. Na jednoj nizbrdici vozač viknu:
• Upomoć, ne rade nam kočnice!
• Ne brini, na kraju ulice ima znak STOP! - dobaci debil.