VICOTEKA

• Zašto ste tako zabrinuti, komšija - upita konobar svog stalnog gosta.
• A, i ti bi bio da ti sin napravi dete kućnoj pomoćnici ...
• Ne sumnjam, ali koliko znam, vaš sin ima samo pet godina ...
• Da, ali je ipak znao iglom da izbuši sve kurtone koje je našao u mojoj sobi.

Razgovaraju žena i muž:
• Dragi, kada bih ja umrla da li bi se ti ponovo oženio?
• Sigurno ne bih!
• A zašto? Zar ti nije lepo u braku?
• Naravno da mi je lepo ...
• Pa, zašto onda nećeš da se oženiš?
• U redu, onda ću se ponovno oženiti ...
• Ipak, dakle, hoćeš? I spavaćeš sa njom u našem krevetu?
• A gde bi smo inače spavali?
• A hoćeš li i moje slike da zameniš njenim slikama?
• Mislim da hoću, to mi se čini logičnim ...
• A hoće li ona da vozi moj auto?
• Ne, nema vozačku!

Zaljubila se Fata, ali odmah u dvojicu i ne zna koji joj je draži - Mujo ili Haso. Nakon što se mučila jedno nedelju dana, odluči ona da ode kod babe gatare da joj pomogle.  Upadne Fata, pričeka svoj red pa se požali:
• Slušaj, bona, imam ti velik problem - sviđaju mi se dvojica momaka, Mujo i Haso. De ti men' reci koji će imat' više sreće i oženit' me?
Gatara se zagleda u kuglu, pa će ispod glasa Fati:
• Vidim da će više sreće imat' Mujo, jer će te oženit' - Haso!

Došla baba kod zubara sa 100 eura da da joj stavi zube.
• Sinko, daj mi neke zube za male pare, stara sam i ne mogu da jedem.
• Imam, baba, porculanske.
• Koliko ti oni koštaju?
• 500 eura.
• Imaš li, sinko, neke jeftinije?
• Imam, baba, keramičke. Oni su ti 300 eura.
• Joj, sinko, pa ja imam samo 100 eura, daj mi stavi bilo kakve za te pare.
• Dobro, baba, imam za te pare, metalne zube. Samo kada ti ih stavim i kada odeš kući, ako se nađeš napolju kada je grmljavina i nevreme, ti onda zabij glavu u zemlju.
• Dobro, sinko.
Stavi on njoj metalne zube, ode baba u svoje selo i jednog dana dok je čuvala ovce, poče da grmi, seva i baba se seti saveta i zabi glavu u zemlju. Prolazio pored seljak, vide babu kako se naguzila, priđe joj otpozadi i opali je. Kad čuješ babu iz zemlje:
• Udri, grome, al' do zuba nećeš doći.

Pričaju Hrvat i Slovenac. Hrvat reče:
• Jao Janez, sanjao sam noćas Ljubljanu,  sva u plamenu, kuće srušene, avioni lete i sve bombarduju, ljudi mrtvi na ulici, užas.
Slovenac odgovara:
• Kakvi ste vi Hrvati, samo loše sanjate. Evo i ja sinoć sanjao Zagreb ... sve u nekoj svečanosti, muzika sa svakog prozora, ljudi veseli na ulici, vatromet, a preko čitavog grada neki veliki plakati.
Pita ga Hrvat:
• Pa šta piše na plakatima?
Slovenac odgovori:
• Ne znam ... ne čitam ćirilicu.

• Ćale, zašto se seka zove Sofija?
• Pa zato što smo je napravili u Sofiji, u Bugarskoj.
• Aaaha, hvala!
• Nema na čemu, Stefan Braune!

Pitao sam je:
• Šta želiš da ti kupim?
Nasmejala se zagonetno i rekla:
• Možeš neku krpicu.
• I kupio sam joj ... magičnu!

Zašto je Džej postao pevač?
• Nije mogao da dohvati kontejner.

Pita Milojko Radojku:
• Radojka, šta misliš, ima li života posle smrti?
Radojka će na to:
• Milojko, budi precizniji, posle čije smrti?

Idu dva policajca Slavijom mrtvi pijani i vide slobodan taksi, pa pitaju taksistu:
• Koliko tražiš da odvezeš tri osobe od Slavije do Karaburme?
Taksista odgovara: 
• Ali ... vas je dvojica!
Jedan policajac će na to:
• Pa, zar ti ne ideš s nama?!

Roditelji imali dva sina: pesimistu i optimistu. Da bi uravnotežili njihove emocije, pesimisti za Novu godinu poklone najnoviji model kompjutera, a optimisti konjsku balegu. Razgovaraju deca kasnije:
• Kupili su mi kompjuter, ali on će za godinu-dve sasvim zastareti, ne znam šta će mi tada ...
• Izgleda da sam ja dobio ono što sam oduvek želeo, konjića. Sada je mračno, pronaći ću ga ujutru, čim svane!