VICOTEKA

U otmeni restoran dolazi veliki poznavalac hrane i kaže konobaru:
• Želim da mi donesete pekinšku patku!
Konobar donese patku, on gurne prst patki u guzicu, lizne prst i kaže:
• Ova patka je iz Šangaja! Ja sam tražio PEKINŠKU patku!
Konobar se vraća sa novom patkom, kritičar opet gurne prst patki u guzicu, lizne prst i ljutito kaže:
• Ovo je Indonežanska patka! HOĆU PEKINŠKU PATKU!
Konobar donosi treću patku i posle testa prstom, čovek zadovoljan potvrdi da je ovo stvarno Pekinška patka. Drugi konobar koji je to sve pomno pratio priđe mu i upita ga:
• Izvinite, znate, ... ja sam siroče i ne znam gdje sam rođen, ... kada bi mogli da mi pomognete bio bih Vam veom zahvalan.

• Jes' ti čuo, Haso, ko je Betoven?
• E, baš ja znam ko je Betoven - odgovori Haso.
• E, nećeš ni znat kad ne ideš u večernju školu - reče Mujo.
• Jes' ti, Haso, čuo za Mocarta?
• E, nemam ti ja veze sa Mocartom.
• E, nećeš ni imat kad ne ideš u večernju školu.
• Slušaj ti, Mujo, jes' ti čuo za Jozu bubnjara?
• Nisam.
• E, to je taj što ti ide kod žene kad ti ideš u večernju školu.

Pričaju dva matorca, pa prvi pita drugog:
• Je l' možeš ti i dalje da jebeš?
• Mogu, da kucnem u drvo! - kaže drugi.
• Ma, mogu i ja da kucnem u drvo, nego je l' možeš da jebeš?!

Jednog dana povede bogati otac svog sina u selo da bi video kako na svetu ima mnogo siromašnih ljudi. Proveli su dan i noć na farmi na kojoj  su živeli vrlo siromašni ljudi. Kada su se vratili kući, otac je upitao sina:
• Kako ti se svideo izlet?
• Bilo je odlično.
• A, jesi li video kako ljudi mogu biti siromašni? – nastavio je otac ...
• Da!
• I, šta si naučio? – nije odustajao otac ...
• Video sam da mi imamo jednog psa, a oni četiri. Mi imamo bazen koji se prostire do pola dvorišta, a oni imaju potok koji nema kraja ... Mi imamo uvozne svetiljke u vrtu, oni imaju zvezde ... Mi imamo vidik do ograde, a  oni imaju čitavu okolinu, cele planine i doline.
Kad je dečak završio, otac nije znao šta bi rekao. Ostao je bez reči, a sin je samo nastavio:
• Hvala ti oče što si mi pokazao koliko smo siromašni!

Teškom mukom planinar se popne do vrha Kopaonika. Kuca na vrata neke male planinske kućice. Čuje se dečji glas:
• Da?
• Da li ti je tata tu?
• Nije, izašao je kad je došla mama.
• Znači, mama ti je tu?
• Nije, izašla je kad sam ja došao.
• Pa zar vi nikada niste zajedno? - pita zbunjeno planinar.
• Jesmo, ali u kući. Ovo nam je poljski WC.

Koja je razlika između babe na svadbi i Zvezde u Evropi?
• Baba može da odigra dva kola.

Prevarila Fata Muju i priznala mu. Mujo je, sav snužden, upita:
• Pa, dobro, Fato, zar ti ja nisam bio dobar? Sve sam ti ugađao.
Fata odgovori:
• Mujo, veruj, desilo se sasvim slučajno.
Mujo je zbunjeno pogleda i upita:
• Kako slučajno?
Fata krenu da objašnjava:
• Bio je mrak, ja legla da spavam. On ušao na kapiju - isto kao ti. Ušao u kuću - isto kao ti. Ušao u sobu - ama, isto kao ti. Legao pored mene - ama, baš kao ti. Sredio me ama isto kao ti. E, kad je rekao da će još jednom, tek sam onda shvatila da to nisi ti.

Došao čovek sa privremenog rada iz Nemačke kući u svoje selo, pa mu žena skuvala pasulj. Posle pojedenih nekoliko tanjira on prdnu i zasmrde celu kuću. Žena ga prekori:
• Kako možeš tako, kum ti je na vratima, a ti usmrdiš kuću!
• Ne brini ništa - reče on i izvadi sprej sa mirisom borove šume, pa poprska sobu.
Dođe kum:
• Kume, osećaš li nešto?
• Jok.
• Ma 'ajde, napregni nos ... moraš bar nešto da osetiš.
• Aha! Osećam, ... sad osećam ... kao da se neko usrao u borovoj šumi.

Vraća se političar kući i obasipa suprugu poljupcima.
• Sve je gotovo, izabran sam!
• Stvarno! Ne lažeš?
• Ne, sad više nema potrebe.

Tata pita Pericu:
• Kada ćeš da popraviš onu jedinicu iz istorije?
• Ne znam tata, u poslednje vreme nikako ne uspevam da se dočepam dnevnika ...

Sede baba i deda i večeraju. Kaže baba:
• Što mi je nešto toplo oko srca.
A deda će:
• Pa naravno kad ti je sisa upala u supu.