Gde mi je koferčić

Sleteo mali đavolčić u Njujork i kaže: • Ja sam mali đavolčić, imam mali koferčić i došao sam da kradem. Ovi mu kažu: • Ne možeš ovde da kradeš, idi u Englesku, tamo možeš da kradeš. Otišao đavolćić u Englesku i kaže: • Ja sam mali đavolćić, imam mali koferčić i došao sam da kradem. Ovi njemu kažu: • Idi u Nemačku, tamo ti se krade. Ode đavolćić u Nemačku i kaže: • Ja sam mali đavolćić, imam mali koferčić i došao sam da kradem. Nemci će njemu: • Idi u jednu malu zemlju dole na Balkanu, zove ti se Bosna, tamo ti se krade kol’ko ‘oćeš. Doleteo đavolćić na aerodrom u Sarajevo i kaže: • Ja sam mali đavolćić, imam mali ... ma gde mi je nestao koferčić!

Kako se zovu ljudi koji uzimaju drogu? • Policajci i carinici.

Vršili eksperiment o uticaju boje zida na ponašanje bolesnika u jednoj ludnici. Ofarbaju zidove u žuto i svi bolesnici navale da jedu malter. Ofarbaju u crveno - oni još žešće. Kad su ofarbali u zeleno, bolesnici posedaju na pod, ćute i ne mrdaju. Pita doktor jednog od njih: • A zašto sad ne jedete? • Čekamo da uzri ...

Kada je Bog stvarao svet, odlučio je da svakom narodu podari dve vrline. Tako su Švajcarci postali precizni i poslušni. Japanci vredni i strpljivi. Italijani veseli i romantični. Španci temperamentni i ritmični. Kada je došao do Srba, Bog reče anđelu: • Srbi će biti pametni, dobri ljudi i političari! Nakon završenog posla, pita anđeo: • Bože, svima si dao dve vrline, samo Srbima tri. Zar neće tako biti nadmoćniji od svih drugih naroda? Bog reče: • Hmm, imaš pravo, ali kako se Bogom dane vrline ne mogu naknadno ukidati, Srbi će ih imati sve tri, ali svaki Srbin može imati kao i drugi narodi samo po dve osobine: - Ko je dobar čovek i političar, ne može biti pametan. - Ko je pametan i političar, ne može biti dobar čovek. - Ko je dobar čovek i pametan, ne može biti političar.

Pita Haso Muju da li veruje u ljubav na prvi pogled? • Naravno da verujem! - kaže Mujo - Pa, zar stvarno misliš da bi' oženio Fatu da sam je pogled'o drugi put?

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Pop i zvonar stoje uz seoski put i zabijaju u zemlju tablu sa natpisom: • Kraj je blizu! Okrenite se, dok nije prekasno! Mimo njih projuri auto, a vozač kroz prozor viknu: • Pustite ljude na miru, verski fanatici! Kroz nekoliko trenutaka se začu škripa kočnica i glasan pljusak. Zvonar se okrenu ka popu i reče: • Oče, ja mislim, možda bi ipak bilo bolje, kada bi napisali, jednostavno: Most je srušen!

Hodaju Mujo i Haso ulicom. Zaskoči ih pljačkaš i zatraži sav novac koji imaju. Obojica brzo izvade novčanike i počnu da vade novac. Na to se Mujo okrene prema Hasi i pruži mu jednu novčanicu: • Bolan Haso, evo ti onih 100 evra koje ti dugujem ...

• Da li ti imaš auto? - upita Perica vaspitačicu u vrtiću. • Ne, nemam - odgovori vaspitačica. • Zašto? - znatiželjno će Perica. • Pa, ... zato što nemam novca da kupim auto! - tužno će vaspitačica. • To je zato što se po ceo dan igraš sa decom, a ne ideš da radiš i zaradiš pare, kao moja mama! - mudro zaključi Perica.

Izveo Piroćanac devojku u grad i prođu pored pekare. Devojka reče: • Kako ovde lepo miriše! • Hoćeš da prođemo još jednom? - upita Piroćanac.

Izabrala bih ja princa da konj nije onako blenuo umene.