E to je već previše

Dogovaraju se carinici šta da kupe kolegi za svadbeni poklon, pa jedan predlaže: • Da mu kupimo kožnu garnituru? • Malo je! - ostali će u glas. • Da mu kupimo automobil? - reče neko. • Malo je! • Da mu kupimo stan? - opet će neko. • Malo je! • A da ga pustimo da radi jednu smenu sam? • E to je već previše! - zagrajaše svi u glas.

Razgovaraju žena i muž: • Dragi, kada bih ja umrla da li bi se ti ponovo oženio? • Sigurno ne bih! • A zašto? Zar ti nije lepo u braku? • Naravno da mi je lepo ... • Pa, zašto onda nećeš da se oženiš? • U redu, onda ću se ponovno oženiti ... • Ipak, dakle, hoćeš? I spavaćeš sa njom u našem krevetu? • A gde bi smo inače spavali? • A hoćeš li i moje slike da zameniš njenim slikama? • Mislim da hoću, to mi se čini logičnim ... • A hoće li ona da vozi moj auto? • Ne, nema vozačku!

Trči Milojko ulicom sa makazama u ruci i sretne ga Radojko, pa ga pita šta se dešava, a on mu odgovara: • Žurim u bolnicu. Tašti mi život visi o koncu!

Vodoinstalater kuca na vrata stana. Otvara mu `garažirana` gospođa u bademantilu: • Majstore, stigli ste! Odlično! Evo, u kupatilu je havarija! Majstor uđe u kupatilo i popravi kvar za jedno dva sata. • Koliko sam dužna, majstore - upita lepa gospođa. • 50 evra - odgovara majstor. • Je l` može nešto niža cena - upita gospođa otkrivajući levo rame i bradavicu k`o ratkapna od punta ... majstor proguta knedlu, i reče: • Žao mi je gospođo, takva je tarifa. • Jeste li sigurni, majstore, da ne može makar malo jeftinije - reče gospođa otkrivajući drugo rame i butinu ... • Gospođo, žao mi je, cena je 50 evra. • U redu - plati gospođa, pozdraviše se i majstor ode ... Na povratku kući, majstor svrati do obližnje kafane, sede za šank i viknu: • Konobar! Daj mi piva za 50 evra. Konobar će u čudu: • Šta ćete sa tolikim pivom? • Kad neće vršnjak da radi za 50 evra, sad će da piša za 50 evra!

Na kraju školske godine pita majka Pericu: • Perice, kako je bilo danas, poslednjeg dana školske godine? • Osećao sam se kao general. • Kako to, kao general? • Stajao sam mirno i posmatrao svoje jedinice.

Dolazi Haso u kafanu, kad iz kafane izleće Fata kao furija, psujući na sav glas. Uđe Haso unutra i ugleda Muju kako sedi za stolom i umire od smeha: • Mujo, bolan, š'a je to s Fatom, što se tako razljutila? Mujo i dalje umire od smeha: • A slušaj, jarane, malo sam je podučio kako to izgleda kad idemo u šoping! Haso zbunjeno upita: • Kako to? Mujo otpije gutljaj i odgovori sa smeškom: • Prošet'o sam je kroz deset kafana, u svakoj sam pregledao cenovnik, pa se vratio i prvu kafanu i tu naručio pivo!

Upecao Lala ogromnog soma i odneo Sosi: • Bacider ga malkice u brašno, pa ondak onako malko u ulje ... nek se čvari u tiganju. • Bog s tobom Lalo, otkud nam brašna? • Pa dobro, ondak samo ulje ... • Ta idi begaj, znaš da nemamo ni ulja. • Ta skuvaj bar jednu dobru čorbu! • Izem te blesavog, na šta da skuvam kad su nam odsekli struju! • Pa šta da radim? Idem da ga bacim nazad u kanal. Baci Lala soma u kanal, som se praćakne, iskoči malo iznad vode i vikne: • Živela Srbija!

Učiteljica pita decu: • Deco, znate li šta je to otrov za miševe? A, Perica će ladno: • To ti je učiteljice, mačka u prahu!

Razgovaraju Mujo i Haso: • Haso, čega se ti najviše bojiš? • Zmija, a ti? • Žena! • Pa to ti je, bolan, isto. • Nije, za zmije imaš protivotrov!

Mladić razgovara telefonom sa svojom devojkom: • Ljubavi, kako te samo volim! Za tebe bih preplivao okean, popeo se na vrh Himalaja, ma ... • Dragi, kako si ti sladak, ‘ajde dođi do mene, sama sam. • Jao, nemoj večeras, pada neka dosadna kišica!

Šeta mlada dama pijacom i pita baku prodavačicu: • Pošto su krastavci? • 100 dinara – kaže baka. • A paradajz? • 150. • A spanać? • 250. • Jao, baba, sve ti je mnogo skupo – kaže mlada dama. • Nije kćeri, nije ... no si se ti loše udala – kaže baka.