VICOTEKA

Kapetan broda pita putnika:
• Jeste li se držali mojih uputstava za vreme nevremena?
• Ne, držao sam se za ogradu na palubi.

Sa čim' Ciga jede pljeskavicu?
• Sa zadovoljstvom!

Mujo kaže Hasi:
• Poslao sam moju Fatu u nudistički kamp.
• Što tamo, bolan?
• Ma dosadila mi, stalno kuka kako nema šta da obuče!

Kaže najstarija časna sestra ostalim sestrama u manastiru:
• Kćeri moje, ako je neka od vas videla muški polni organ, neka se javi.
Jave se dve sestre:
• Mi smo ga videle, majko.
• Operite oči ovom svetom vodom i bićete oslobođene greha! – kaže im najstarija.
One tako urade i vrate se u grupu. Majka Marija nastavi:
• Sad, ako je neka od vas dodirnula rukom onu stvar, neka priđe i opere ruke, i biće slobodna od greha.
Javi se jedna sestra i počne da pere ruke, kad se iz grupe začuje neka druga:
• Ne prljaj tu vodu toliko, ja ću sad morati usta tu da ispiram!

Vraćali se Perica i Jovica uveče iz škole dok je padala kiša. Jovica, pošto su već stigli do njegove kuće, reče Perici:
• Prespavaj kod mene da ne kisneš do kuće!
• Hoću, sačekaj samo malo!
Ode Perica i vraća se sav mokar posle pola sata, Jovica ga pita:
• Pa, gde si bio?
• Išao sam kući po pidžamu!

Pita Milojko Radojku:
• Radojka, šta misliš, ima li života posle smrti?
Radojka će na to:
• Milojko, budi precizniji, posle čije smrti?

Ljubav je kao WiFi. Ne vidiš je, ali osetiš kada se izgubi konekcija.

Vraćaju se dve žene sa proslave 8. marta i onako pijane, uđu u groblje da obave nuždu. Jedna se obriše gaćama i baci ih, a druga se obriše trakom sa venca koji je stajao pored nje.
Sutradan, našli se njihovi muževi u kafani. Kaže jedan:
• Zamisli ona moja sinoć došla kući pijana i to bez gaća!
• Nije to ništa, moja je došla sa gaćama ali kada ih je skinula, viri traka, a na njoj piše: "Nikada te nećemo zaboraviti: Marko, Pera, Žika, Laza, Steva, Vlada, Zoran, ... i cela uprava FK Pobeda!"

Milojko pita Radojicu:
• Pobratime, jesi li svraćao u onu novu kafanu?
Radojica će na to:
• Šta svraćao, ... povraćao.

Koji su prvi simptomi side?
• Vreo dah iza uveta i oštar bol u dupetu.

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan:
• Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će:
• Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično!
• Koje lekove? Kako se zovu?
• Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu?
• Šta, ljiljani?
• Ma nije, ono što se nosi i na groblje ...
• Karanfili?
• Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ...
• Ruže?
• A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!