VICOTEKA

Sede dve prijateljice kod veterinara, pa pita jedna drugu:
• Šta nije u redu sa tvojim psom?
• Napaljen ker, samo njuši i liže. Čak je pokušao i na mene da skoči! Moram da ga kastriram. Šta je sa tvojim psom?
• Ma nevaljalac, zaskočio me sa leđa.
• I ti svoga vodiš na kastriranje?
• Ma ne, samo sam ga dovela da mu odseku kandže.

• Izlaziš li nekad negde?
• Da!
• Gde?
• Povremeno iz depresije!

Šetao neki čovek pored reke i naiđe na nekog tipa koji stoji na ogradi mosta.
• Šta to radiš, čoveče? - upita on.
• Hoću da skočim sa mosta i ubijem se, - odgovori ovaj.
• Zašto bre? - zabrinuto će prvi.
• U ratu mi geler otkinuo muda i sad država nema para da mi plati operaciju - skrušeno će ovaj.
Produži čovek svoju šetnju, a kada se pred veče vraćao kući vidi da onaj čovek još stoji na istom mestu.
• Šta je bilo, ne skačes?
• Eee, znaš li kakva ti muda trebaju da bi skočio odavde ...

• Huso!
• Šta je, Mujo?
• Jesi čuo novost?
• Jok! Šta se desilo?
• Pa, Fata na samrti.
• Joj, moram hitno do nje!
• Što? Jel’ da se oprostiš?
• Ma, jok! Nego mi je još davno rekla da sam ja poslednji kome bi dala.

Viče majka na Pericu:
• Perice, kako smeš da kažeš sestri da je glupa?! Odmah joj reci da ti je žao!
• Seko, žao mi je što si glupa!

Kada me je devojka ostavila, hteo sam da se ubijem, ali mi žena nije dala.

Devojka:
• Pušiš li?
Dečko:
• Da.
Devojka:
• Koliko kutija dnevno?
Dečko:
• 2.
Devojka:
• Koliko košta kutija?
Dečko:
• 5 eura.
Devojka:
• Koliko dugo pušiš?
Dečko:
• 10 godina!
Devojka:
• Znači za 2 kutije dnevno daješ 10 eura u 10 godina. Dakle, 3650 dana - to te košta tačno 36 500 eura. Da si štedeo sada bi mogao da kupiš Ferari.
Dečko:
• Tačno. A pušiš li ti?
Devojka:
• Ne.
Dečko:
• Pa gde ti je Ferari, pizda ti materina?

• Mujo, ti si kao slika! - kaže Fata.
• Kako to? - upita Mujo.
• Gore portret, a dole mrtva priroda!

Pita Ciga svoju ženu:
• Je li Zorka, sa čega bre ti pereš onu tvoju stvar?
• Pa, Miko bre, perem je sa sapun, sa deterdžent, sa čega nađem ...
• Eee, Zorka, od sad da je pereš sa Grand kafu, da ima i miris i ukus!

U bolnici, pored bolesničke postelje:
• Izvinite, koliko ste visoki?
• Tačno metar i sedamdeset i pet, doktore - jedva izgovori pacijent.
• Hvala, ... i ... samo, da znate, ... ja nisam doktor, već stolar!

Zašto su bebe iz epruvete najlepše?
• Zato što su ručni rad.