VICOTEKA

Došao čovek kod popa da se ispovedi ...
• Oče grešio sam!
Kaže mu pop:
• Bog je veliki, oprostiće ti. Samo se ispovedi.
• Došao ja kod devojke i tako reč po reč, reč po reč, zapričam se sa taštom i na kraju spavam sa taštom.
• Uuuu, pa, to nisi smeo, ali Bog je veliki oprostiće ti.
• Ma, pope to nije sve! Tako ja i sa tastom, reč po reč, zapričasmo se i ja opiči i tasta!
Reče mu pop:
• Ajde ti sine polako, kreni, da se i ti i ja ne zapričamo!

• Dobro jutro komšija jesi li ti to bio do prodavnice?
• Ne, samo sam iskočio da prošetam hleb i jogurt!

Perica je u prvom razredu osnovne. Učiteljica im objašnjava kako deca dolaze na svet. Nakon predavanja Perica digne ruku da nešto upita:
• Da li moja baba može da ima decu?
• Ne, Perice, ona je prestara za to.
• Da li moja mama može da rodi?
• Može.
• Da li Marica što sedi iza mene može da ima decu?
• Ne još, Perice, ona još nije zrela. Moći će tek za nekoliko godina.
Perica se okrete ka Marici i reče:
• Jesam li ti rekao, glupačo, da nemaš čega da se bojiš!

Zovne plavuša JAT i pita:
• Koliko ima između Beograda i Njujorka?
• Samo trenutak.
• Hvala, doviđenja.

Muž čita novine, a žena ga zvekne tiganjem po glavi.
• Čemu to? - pita iznenađeno on.
• To je za papirić sa imenom Lara koji sam našla u džepu tvojih pantalona - kaže žena.
Muž objasni:
• Kad sam bio na trkama prošle nedelje, Lara je ime kobile na koju sam se kladio.
Supruga mu se izvini i nastavi sa kućnim poslovima. Tri dana kasnije muž gleda TV, kad ga žena opali još većim tiganjem po glavi.
• Ma šta ti je sad? - zapita iznervirani muž.
• Tvoja kobila je zvala!

Muž kasno dolazi kući i zatiče poruku od žene zakačenu na frižideru:
• Ne mogu više! Ovo više ne funkcioniše, zbogom!
Muž u čudu, otvara frižider, svetlo radi, pivo je hladno, i misli:
• Šta joj je? Šta ne funkcioniše?

Ide Milojko ulicom. U susret mu ide devojka:
• Ah – pomisli on – kad bi ona moja Radojka imala takve noge.
Posle nekoliko stotina metara, prolazi još jedna devojka:
• Ah ... kad bi ona moja Radojka imala takve grudi!
Posle nekih stotinak metara još jedna:
• Ah ... kad bi ona moja Radojka imala takvu guzu!
Stiže Milojko do kuće ... na kapiji stoji Radojka:
• Ah Radojka ... celim putem sam o tebi razmišljao.

Došla zebra malo u Evropu, da vidi koga tu ima od društva i da se malo provede. I, na jednoj farmi, najpre naiđe na kravu.
• Je li, ko si ti?
• Ja sam krava.
• A čime se baviš, čemu služiš?
• Pa ništa, jedem travu, posle me pomuzu zbog mleka, ponekad i zakolju radi mesa i tako to ...
Zebra slegne ramenima i krene dalje, kad tamo svinja:
• Ko si ti, šta si?
• Ja sam svinja.
• A čemu ti služiš?
• Ja samo jedem, tove me i onda me pred kraj godine zakolju i od mene prave kobasice, čvarke i šnicle.
• Bože sačuvaj - pomisli zebra i krenu dalje, pa naiđe na kokošku.
• Ko si ti, majke ti?
• Kokoška.
• A čemu ti služiš?
• Ja kljucam naokolo, ponekad snesem jaje, a ponekad mi otkinu glavu i skuvaju me, ili tako nekako.
• Jaoo ludog sveta - pomisli zebra, krenu dalje i dođe do jedne štale, a u njoj konj:
• Ko si pa ti sad?
• Ja sam konj.
• A, čemu ti služiš?
• Skini pidžamu da ti pokažem!

• Jes' ti čuo, Haso, ko je Betoven?
• E, baš ja znam ko je Betoven - odgovori Haso.
• E, nećeš ni znat kad ne ideš u večernju školu - reče Mujo.
• Jes' ti, Haso, čuo za Mocarta?
• E, nemam ti ja veze sa Mocartom.
• E, nećeš ni imat kad ne ideš u večernju školu.
• Slušaj ti, Mujo, jes' ti čuo za Jozu bubnjara?
• Nisam.
• E, to je taj što ti ide kod žene kad ti ideš u večernju školu.

Mrkli mrak u šumi. Ništa se ne vidi, ni prst pred okom. Odjednom nalete jedan na drugog zeka i tvor. Tvor sav preplašen upita:
• Ko si ti? Opiši se!
• Krznat sam jedem kupus i šargarepu, odgovori zeka.
• Daj bre, zeko, umalo me srce ne strefi.
• A ko si ti? - upita zeka.
• Crn sam, kradem kokoške i smrdim.
• Idi Cigo u pičku materinu, prepao si me.

Ljubav je kad dečko nema para za sladoled pa mu devojka ponudi da liže.