Da je naišao preksinoć

Neki čovek je bio iritantno optimističan i stalno govorio: Moglo je biti i gore! - Prijatelji odluče da isteraju optimizam iz njega: • Jesi li čuo za sinoćnu tragediju kod Malerovića? • Ne, šta se desilo? • Našao Malerović ženu sa ljubavnikom u krevetu, ubio ih oboje, zapalio kuću, pa ubio i sebe! • Ufff, ... Moglo je biti i gore! • Ma jesi li ti normalan?! Šta je tu moglo biti gore?! • Da je naišao preksinoć, ja bih bio mrtav!

Baba se napali da smrša za dedu i krene na aerobik. Posle više meseci treniranja baba demonstrira dedi šta je postigla. Pokuša gola da uradi špagu. Naravno pošto joj je između nogu kilometraža zabrinjavajuća, stvori se vakuum i baba se zalepi za parket. Deda pokuša da je odlepi, ali jok, nema šanse. Pozove deda parket servis, valjda će oni nešto da urade. Došli majstori, pokušavali satima nešto da urade i ništa. Odjednom majstor poče da gura babu, ne gore ili dole već u stranu. Deda i ostali majstori se čude šta koji moj ovaj radi, a ovaj onako očajnički reče: • Ma guram je do kupatila pa neka se keramičari cimanju sa njom!

Zaustavi policajac vozača: • Da li ste nešto popili? • Popio sam jedan kapućino. Policajac sumnjičavo vrti glavom i pita: • A da nisu ipak bila dva-tri kapućina?

Radio Mujo u rudniku uglja, i jednog dana dogodi se nesreća u njegovoj smeni. Dosta njegovih kolega je poginulo, a među njima i cela Mujina ekipa. Mujo je bio povređen i kad se vratio kući posle mesec dana provedenih u bolnici, upita ga Fata: • Bolan, Mujo, je l' znaš da su sve komšinice dobile odštetu od 50 hiljada eura za poginule muževe, a ja hiljadu za tvoju povredu? • Ne, Fato, al' neka su! Fata ga pogleda ispod oka i upita: • Ma jest', al' reci ti meni, gde si ti bio kad se urušilo? Mujo slegne ramenima i odgovori: • U WC-u. Fata zatrese glavom i reče odlazeći u kuhinju: • E, moj Mujo, kad god se pare dele, ti negde sereš.

Sede Mujo i Haso u birtiji, pa Mujo kaže Hasi: • Pogledaj one dve ofucane pijandure što sede preko puta nas, Moj Haso! Takvi ćemo biti i mi za deset godina! • To ti je ogledalo, konju jedan!

Idu dva policajca Slavijom mrtvi pijani i vide slobodan taksi, pa pitaju taksistu: • Koliko tražiš da odvezeš tri osobe od Slavije do Karaburme? Taksista odgovara: • Ali ... vas je dvojica! Jedan policajac će na to: • Pa, zar ti ne ideš s nama?!

• Gde si sad? • Čekam bus. • Požuri. • Evo, probaću brže da čekam!

Razgovaraju dva suseda: • Komšija, vaš pas mi je ukrao papuče! • Ma, dajte, molim vas, video sam ga kada se vratio, kući je došao bos ...

• Gde ti je devojka? • Topi slaninu. • Klali ste svinju? • Ma jok, sunča se!

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se zaposli. • Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj. • Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje. • Ma daj bilo šta! • Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime. • Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar. • Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća. Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije: • Rade, potpiši ovde. • A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici. • Rade, moraš baš ti da potpišeš. • Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja. • Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen? • Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Dolazi sodomista kod popa da se ispovedi. • Oče, zgrešio sam. Jebao sam mačku. • A kako to? – upita pop. • Pa lepo, staviš mačku u čizmu i završiš posao. Čuje to popov pomoćnik pa, kada je sodomista otišao, dođe kod popa i kaže: • Je l’ vidite, oče, kako se to radi, a ne drž’ je, Milutine, drž’ je, Milutine!