VICOTEKA

Hrabrost je kada dodeš kući u sred noći dobro pijan, žena te čeka sa metlom u ruci, a ti je upitaš:
• Čistiš ili se spremaš negde da odletiš?

Leti roda među oblacima. Na leđima nosi dedu od 70 godina koji je lupa po glavi i viče:
• Je li, rodo, da mi nismo zalutali ?!

Sedi Mujo u fotelji pred televizorom, pije pivo i gleda film, zamisli se, pa pozove Fatu.
• Fato, nešto me muči – šta će biti sutra ako ja umrem?
• Subota, moj Mujo, subota ...

Kako se zove sida na ruskom?
• Buljševizam.

Vratio se Mujo iz ludnice. Haso ga pita da mu objasni kako je popizdeo i dospeo u ludnicu.
• Bio ti ja kod komšinice Aide, kad eto ti njenog muža. Kaže mi ona: - Ajd' ti bolan, kroz prozor i drž' se za rub - Uradim ja tako al' njen muž pravo pa na prozor.
• Pa je l' si tada popizdeo?
• Ne. Uze on čekić pa poče tuć' po prstima.
• Pa je l' si tada popizdeo?
• Ne, ni tada. Zatim on uze šibicu i poče mi palit prste.
• Pa jesi li tad popizdeo?
• Ma, ne ni tada. Onda on uze nož i počne mi seći prst po prst.
• E, mora da si tad popizdeo?
• Ma ne, nisam ni tada.
• Pa kad si bolan popizdeo?
• Kad sam video da od mojih nogu do zemlje nema ni 20 santimetara.

Uvek sam sređen i doteran ... kiša me opere ... vetar me osuši ... a život me pegla ...

Zašto nema podgoričana u grad?
• Zato što je svako izbacio status da je u Sutomore il` u Budvu!

Krali Mujo i Haso kukuruze i dogovorili se da Mujo krade, a Haso da čuva stražu. Krali oni tako i iznenada naiđe policajac. Pita on Hasa:
• Šta to radiš u ovo doba?
• Smišljam stihove.
• Dede kaži jedan.
Počne Haso da peva:
• Gore nebo, dole trava, čučni Mujo vidi ti se glava.
Kaže policajac:
• Dede još.
• Dole trava, gore nebo, beži Mujo bog te jebo.

Razgovaraju dva prijatelja:
• Zar tvojoj ženi ne smeta što si toliko niži od nje?
• Ma jok, popnem se na novčanik i sve dođe na svoje mesto.

Gostuje Mujo na televiziji BiH:
• Dakle Mujo, Vi ste pjesnik?
• Da, ja sam pjesnik ...
• Amater?
• A mater nije, ona je domaćica, malo oko bašte i tako.

Saobraćajni policajac zaustavlja automobil zbog prekoračenja brzine:
• Gospodine vozili ste 140 Km/h a dozvoljeno je 100.
Vozač poče da sebrani:
• Pa ne znam baš da li je bilo tako. Programirao sam na „cruise control“ da vozim 100 Km/h. Možda vaš radar nije skoro atestiran?
Ne dižući pogled, njegova žena koja je sedela pored njega i štrikala reče:
• Ne budi lud dušo, pa znaš da naš auto nema „cruise control“.
Dok je policajac pisao kaznu, vozač se okrenu prema svojoj ženi i zaurla:
• Možeš li ti držati jezik za zubima nekada?
Žena se osmehnu i reče:
• Možeš biti srećan što te je „radar detector“ opomenuo na vreme, pa si sa 200 usporio na 140 Km/h.
Tada policajac poče da piše i drugu kaznu zbog ilegalnog posedovanja „radar detectora“, a vozač se prodera na ženu:
• Prokleta ženo, da li ti ikada ćutiš? Začepi gubicu!
Policajac pogleda dalje i reče:
• A moraću da vas kaznim i zato što niste stavili sigurnosne pojaseve!
Tu vozač poče pravdanje:
• Vidite gospodine, imao sam pojas, ali sam ga skinuo kad ste me zaustavili da bih izvadio vozačku dozvolu koja mi je u zadnjem džepu pantalona.
Na to će njegova žena:
• Dragi, znaš i sam da nisi imao pojas, jer ti nikada ne stavljaš sigurnosni pojas dok voziš.
I dok je policajac počeo da piše i treću kaznu vozač divljački dreknu na svoju ženu:
• Zašto već jednom ne ućutiš?
Policajac pogleda u ženu pa je upita:
• Gospođo, da li vaš suprug uvek ovako razgovara sa vama?
A žena će na to:
• Ne uvek, gospodine, samo kad popije ...