VICOTEKA

Hrabrost je kada dodeš kući u sred noći dobro pijan, žena te čeka sa metlom u ruci, a ti je upitaš:
• Čistiš ili se spremaš negde da odletiš?

Uvedeno novo pravilo u bolnicama:
• Od sada za vreme porođaja, pored muža, može da bude prisutan i otac deteta.

Stoje na stanici pandur i mladić. Tek će mladić panduru:
• Je l’ znaš koja je razlika između tebe i ovog voza?
• Nemam pojma – kaže pandur.
• Voz ima dva razreda, a ti ni toliko.
Misli se pandur, pa kaže:
• Je li, a je l’ ti znaš koja je razlika između tebe i ovog voza?
• Ne znam – kaže mladić.
• Ovaj voz ide iz stanice, a ti ideš u stanicu.

• Šta ti je to?
• Koje?
• To na kaputu?
• Dugme?
• Ne pravi se pametan. Ta dlaka, ... ne odgovara ni jednoj boji u krugu porodice i prijatelja!?
• Jebi se! Hoćeš DNK analizu?
• A kao smeš na analizu?
• Odvratna si! Ja tebe nisam proganjao za tragove zuba na dupetu!
• Rekla sam ti da je to od kera!
• E pa i dlaka je od kuje!

Pita mama Pericu:
• Kako je bilo na kontrolnom?
• Dobro.
• Šta ćeš dobiti?
• Neopravdani.

Kada prelazite ulicu uvek pazite na kola, a ne na semafor. Semafori retko kad udare čoveka.

Mujo i Fata razgovaraju posle pokušaja seksa:
• Ovo mi se nikad nije dogodilo!
• Mujo moj, događa se to i drugima.
• Drugima da, ali meni ne!
• Pa ni meni se testo ne digne svaki put ...
• I šta radiš?
• Umesim drugo.
• Ali ja nemam drugog?
• Imam ja!

Ulazi deda u autobus i moli nekog dečka da mu ustupi mesto, žaleći mu se kako ga bole noge. Mladić mu odgovara:
• Jesi li ti ustajao starijima dok si bio mlađi?
Starac odgovara:
• Da, još kako!
A mladić će na to:
• Pa zbog toga te i bole noge!

• Vođe Radio Podgorica. Dobro jutro, radni narode Crne Gore. Tačno je sedam sati i 300 minuta.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Zašto nisu kremirali Đinđića?
• Zato što bi ga Čeda ušmrkao.