VICOTEKA

Hrabrost je kada dodeš kući u sred noći dobro pijan, žena te čeka sa metlom u ruci, a ti je upitaš:
• Čistiš ili se spremaš negde da odletiš?

Silovali babu. Kada je došlo do suđenja, pitaju je:
• Kada Vam je bilo najteže?
Na to baba odgovara:
• Boga mi, kad mi digoše noge, a sve trunje iz opanaka u oči ...

Ide Milojko ulicom. U susret mu ide devojka:
• Ah – pomisli on – kad bi ona moja Radojka imala takve noge.
Posle nekoliko stotina metara, prolazi još jedna devojka:
• Ah ... kad bi ona moja Radojka imala takve grudi!
Posle nekih stotinak metara još jedna:
• Ah ... kad bi ona moja Radojka imala takvu guzu!
Stiže Milojko do kuće ... na kapiji stoji Radojka:
• Ah Radojka ... celim putem sam o tebi razmišljao.

Mali Perica je strašno želeo 100 eura. Svakog dana je molio Boga da mu ih pošalje, ali nikako da dođu. Odluči on da mu pošalje pismo, ali u pošti nisu znali šta bi sa pismom upućenim Bogu, pa su ga poslali u Vladu. Vučića je pismo strahovto ganulo i odluči da pošalje Perici 5 eura, jer šta će malom Perici čitavih 100 eura. Dobio Perica 5 eura, oduševio se odgovorom i odluči da pošalje pismo zahvalnosti Bogu:
• Dragi Bože, puno ti hvala što si mi poslao lovu. Samo, nemoj više da šalješ preko Vlade jer su lopovi maznuli 95 eura. Tvoj Perica.

Jedne godine sam tašti za Božić kupio parcelu na groblju. Sledeće godine me je pitala šta sam joj sada kupio. Odgovorio sam joj:
• Ništa gospođo, ni poklon od prošle godine niste iskoristili ...

Pričaju dve žene, pa prva kaže:
• Ja sam čula da se od velikog polnog organa dobija rak materice!
Druga kaže:
• A ja sam čula da se od malog dobija slom živaca!

Ove današnje generacije misle samo na seks. Moja baba je imala dvanaestoro dece i nije imala kad na to da misli.

Priča Mujo Hasi:
• Zamisli, Haso, komšija je pozvonio na moja vrata u tri ujutro. Toliko sam se uplašio da mi je bušilica ispala iz ruke ...

Prodajem lep padobran, neotvaran, jednom korišćen. Malo zamrljan.

Šta kaže kurton kada se ujutru pogleda u ogledalu?
• Koji li ću kurac danas da obučem?!

Kada je Bog stvarao svet, odlučio je da svakom narodu podari dve vrline. Tako su Švajcarci postali precizni i poslušni. Japanci vredni i strpljivi. Italijani veseli i romantični. Španci temperamentni i ritmični. Kada je došao do Srba, Bog reče anđelu:
• Srbi će biti pametni, dobri ljudi i političari!
Nakon završenog posla, pita anđeo:
• Bože, svima si dao dve vrline, samo Srbima tri. Zar neće tako biti nadmoćniji od svih drugih naroda?
Bog reče:
• Hmm, imaš pravo, ali kako se Bogom dane vrline ne mogu naknadno ukidati, Srbi će ih imati sve tri, ali svaki Srbin može imati kao i drugi narodi samo po dve osobine:
- Ko je dobar čovek i političar, ne može biti pametan.
- Ko je pametan i političar, ne može biti dobar čovek.
- Ko je dobar čovek i pametan, ne može biti političar.