On treba da se sakrije

Oženio čovek plavušu i jednog dana, kada se ranije vratio sa posla, zatekne nepoznatog muškarca samog u krevetu. Čovek otvori ormar i kaže: • Pa koliko puta moram da ti kažem da on treba da se sakrije, a ne ti?!

Pita Milojko Radojku: • Radojka, šta misliš, ima li života posle smrti? Radojka će na to: • Milojko, budi precizniji, posle čije smrti?

Prodaje Era na pijaci koštice od šljiva. Dolazi policajac i pita: • Šta ti je to? • Prodajem koštice od šljiva. • A čemu služe? • Pojedeš jednu, pa budeš pametniji. • A pošto ti je to? • 5 evra komad. • Daj jednu. Policajac pojede košticu, zastade malo pa kaže: • Stani malo! Za 5 evra sam mogao da kupim pet kila šljiva, ... i dobijem sto koštica umesto jedne! • Eto vidiš, već deluje, odmah si postao pametniji! • Pazi stvarno, ... daj još dve koštice!

U bolnici, pored bolesničke postelje: • Izvinite, koliko ste visoki? • Tačno metar i sedamdeset i pet, doktore - jedva izgovori pacijent. • Hvala, ... i ... samo, da znate, ... ja nisam doktor, već stolar!

Pričaju dva šeika: • Mnogo volim sportski tip žena. • I ja. Juče sam se oženio odbojkaškom reprezentacijom.

Zaustavi policajac vozača: • Dobro veče, vaše isprave molim! • Nemam dozvolu ... • Nemate? Kako nemate? Pa, kako vozite bez dozvole? • Šta je vama, oduzeli ste mi je prošli put, šta vi mislite, da ja imam hiljadu dozvola?!

Žena kaže mužu: • Uskoro će nam godišnjica braka, ... hoćemo li zaklati prase? Muž će: • Zašto? Šta ti je prase krivo?

Vraća se Piroćanac iz inostranstva i u ruci ima samo kavez sa papagajem. Stiže na carinu: • Šta imate za carinu? – pita carinik. • Ništa, samo papagaja. • I on se carini. • Papagaj? Kako? Koliko? • Deset dinara živ, 5 dinara mrtav. Gleda Piroćanac carinika, pa papagaja, pa carinika, kad će na to papagaj: • Jovo, Jovo, nemoj da se zajebavaš za 5 dinara!

Kapetan broda pita putnika: • Jeste li se držali mojih uputstava za vreme nevremena? • Ne, držao sam se za ogradu na palubi.

Prva menstruacija .... nekad: • Maaamaaaaa, krrrvvvvvvv! Sad: • Toooooo, nisam zaglavila!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom. On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta. Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila. Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo. Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.