Veliki korak napred

Novi ministar daje svoj prvi interviju: • Prethodna Vlada nas je dovela na ivicu provalije. Obećavam da ćemo učiniti veliki korak napred.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Izgubila mi se tašta. Pronalazaču slede batine.

Smučilo se dedi da gleda kako njegov 18-godišnji unuk stalno sedi za kompjuterom pa mu priđe i reče: • E, kada sam bio tvojih godina, išao sam s prijateljima u Trst, upali smo u prvi bordel, sve im pojeli, sve popili, isprobali sve kurve, konobaru popišali šank i otišli bez plaćanja! Malom se ta ideja jako dopala. Vrati se on za dve nedelje sav modar i pretučen, zamotane glave, pa ga deda upita: • Kog si vraga to radio? • Tja, isto kao ti, išao sam s prijateljima u Trst, upali smo u prvi bordel, sve im pojeli, sve popili, isprobali sve kurve, konobaru popišali šank i kad smo hteli da odemo bez plaćanja, upadoše tri gorile i ubiše boga u nama! • Pa dobro, sa kim si to išao u Trst? – upita deda. • Sa KonTiki-jem – odgovori dečko – a ti? • Pa, sa partizanima.

Polovina mladih u Srbiji vidi bolju budućnost. Druga polovina nema para da kupi drogu.

U parku iza žbuna, dok je čovek u žurbi zakopčavao pantalone i trudio se da što pre napusti mesto, kulturna muva pita drugu muvu: • Izvinite, da li je ova stolica slobodna?

Mujo se uveče vraća s posla. Na stolu ga čeka ženina ceduljica: • Mama je bolesna, otišla sam kod nje. On uzdahne i krene ka frižideru da uzme nešto za jelo, a na frižideru ceduljica: • Hrana je pripremljena, u frižideru je, samo je podgrej u mikrotalasnoj. Rečeno – učinjeno. Posle večere razmišlja Mujo šta će, kad na krevetu spavaće sobe nađe ceduljicu: • Sanjaj o meni. Muji dosade ceduljice, obuče se i kad poče da obuva cipelu, nađe i u njoj ceduljicu: • Kuda? Kuda?

Ko su prvi vesnici proleća u Sloveniji? • Bosanci na mešalicama!

Kaže plavuša dečku: • Pustiću te da me poljubiš tamo gde me nikad niko nije! • A gde to, draga? • Na Tajlandu, ljubavi.

• Dragi, šta želiš da ti kupim za rođendan? • Nemoj ništa ljubavi, nisam pri parama ...

Pita Mujo Hasu sav besan: • Kako si mogao pred onolikim svetom da kažeš da sam idiot? • Izvini, jarane, nisam znao da je to tajna.