VICOTEKA

Ako kod mene vidite neki divan status koji veliča brak i tako to, znajte da su mi hakovali profil.

• Ajmo kod mene kući.
• Ne mogu, imam dečka.
• Pa šta? Ima i Albanija golmana, pa je primila dva komada.

Kad god upoznam dobru ribu, ili je ona udata, ili sam ja oženjen.

Čemu služi prijatelj?
• Kad ti je loš dan, odeš kod prijatelja, pa pokvariš i njemu dan!

Potrčao je u susret tramvaju. Nažalost, tramvaj ga nije prepoznao.

Podstanar se obraća gazdarici:
• Žao mi je, ovog meseca neću moći da platim stanarinu.
• Pa, ... to ste rekli i prošli put!
• Jesam, i vidite da držim reč.

• Ja neću stići, uzmi dete iz vrtića.
P.S.
• Ne brini, prepoznaće on tebe!

Mujo, poznati lovac, uđe u kafanu i svi navale na njega da im ispriča neku priču. Nakon par lovačkih, Mujo predloži opkladu da mu svi plate piće kad god zatvorenih očiju pogodi koja je životinja ubijena i kojim oružjem. Zavežu mu oči, donesu prvu životinju, Mujo pipka kožu, pipka rupu i ispali:
• Medved, ubijen kalibrom 308.
Naravno, pogodio je, dobio piće i tako nastavio cele noći. Pred jutro, mrtav pijan, nekako dotetura do kuće, uvali se u krevet i zaspi. Kada se probudio, pred ogledalom ugleda masnicu na oku i pozove Fatu:
• Fato, bona, jesam se opio, al’ se ne sećam da sam se potuko ... Otkud ova masnica?
Fata se izdere na njega:
• Kako otkuda, budaletino, ja sam te raspalila noćas! Doš’o si mrtav pijan, lego kraj mene, gurnuo mi ruku u gaćice i kad si me ispip’o rek’o si: Tvor, ubijen sekirom!

Majka primeti neke čudne bele mrlje Perici na pantalonama i upita ga odakle su te mrlje. Perica se zbuni, poče da muca i reče majci:
• To je kad sam jeo sladoled, pa kapnulo ...
Na to otac iz prikrajka posavetova Pericu:
• Drugi put kad jedeš sladoled, skini pantalone.

Došla senilna baba na autobusku stanicu da kupi kartu.
Baba:
• Dajte mi jednu kartu do Muda.
• Bako, nema tog mesta.
A baba opet:
• Ma dajte mi jednu kartu do Muda!
• Ali bako, nema tog mesta ... da niste mislili na Jajce?!
Baba:
• Joooj, jeste ... znala sam da se nešto vrti oko kurca.

Zvoni telefon u stanu Zorana Živkovića. Javlja se njegova žena i čuje umilni ženski glas:
• Dobar dan! Jel' to Zokijev stan? Treba mi Zoki!
• A ko ga traži?
• Ovde njegova školska drugarica.
• Lažeš kurveštijo, Zoki nikad nije iš'o u školu!