VICOTEKA

Razgovaraju dva dečaka u autobusu:
• Kakva je razlika između policajca i magarca?
Iznenada im priđe policajac koji je čuo razgovor i upita:
• Kakva je, dečko, ... kakva?
Dečak sav prestravljen reče:
• Nikakva gospodine, ... nikakva!
Policajac na to radosno odgovori:
• Tako sam i mislio!

Utrčava muž u kuću i s vrata viče:
• Ženooo ... šta bi radila kad bih dobio na lotou?
• Uzela bih ti pola i odmah te ostavila!
Muž izvadi 20 evra, dade ženi 10 i reče:
• Ajd' briši iz kuće, da te ne vidim više.

Pričaju dve babe:
• Prestala sam da psujem - kaže jedna.
• A ja više ne verujem u boga - kaže druga.
• Sereš?
• Ne, krsta mi.

Rešio sam da, konačno, nešto promenim u svom životu. I tako, ... odem i promenim pet evra.

Razgovaraju dve prijateljice:
• U ovoj vazi je pepeo moga muža!
• Oh, nisam znala da je umro!
• Ma nije umro, samo ga mrzi da ustane i uzme pepeljaru!

Dvoje zaposlenih u firmi razgovaraju i muškarac kaže:
• Mislim da bih mogao malo da se odmorim od posla.
• A kako misliš to da izvedeš? – pita ga plavuša.
• Evo kako - reče on i pope se na ormar.
Zatim se zakači nogama za vrh i obesi naglavačke. Malo kasnije ulazi šef, vidi ovoga kako visi i pita ga:
• Šta, za ime Boga, tu radiš?
• Ja sam sijalica – odgovori ovaj.
• A ja mislim da bi bolje bilo da uzmeš nekoliko dana slobodno - reče mu šef.
Tip siđe sa ormara i izađe iz kancelarije. Plavuša krenu za njim prema vratima.
• A gde ćes ti? – upita šef plavušu.
• Kući, ne mogu da radim u mraku.

Zašto žene uvek gledaju porniće do kraja?
• Očekuju venčanje.

Razgovaraju dve gluve babe:
• Je li, a koji je danas dan, je l‘ četvrtak?
• Ma jok, bre, danas je četvrtak.
• A što sam ja sve mislila da je danas četvrtak?

Zaustavlja pandur čoveka koji vozi mercedes:
• Dobar dan, gospodine, saobraćajnu i vozačku, molim.
Čovek mu da sve što je tražio, a pandur će:
• Izvinite, gospodine, je l’ Vaš auto benzinac ili dizelaš?
• Pa dizelaš, naravno. A zašto?
• Izlazi sa podignutim rukama! Kradeš, a ne znaš ni kakav si auto ukrao! Ovo je benzinac, vidiš da piše benz!

Pita ekipa RTS-a cigu:
• Da li vam je bilo dobro za vreme Slobodana Miloševića?
• Pa, bilo je dobro ... Odem sa ženu u market, uzem salamu, 'leba, mleko za decu, sok frutela ...
• A kako vam je sada?
• Pa kako će da bude, ... kamera 'vamo, kamera tamo ...

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.