VICOTEKA

Novi mladi policajac otišao u patrolu sa starijim kolegom. Tada su preko radija dobili obaveštenje da se veća grupa ljudi okupila na ulici blizu njih. Želeći da se dokaže, početnik je zamolio kolegu da mu prepusti slučaj i kada su se dovezli do ljudi, izašao iz kola i autoritativno viknuo:
• Razilazite se!
Niko se nije ni pomerio, samo su ga začuđeno gledali. Razjaren, policajac još jače povika:
• Razlaz, kad kažem! Ovaj skup nije dozvoljen!
Grupa je počela da se smanjuje, neki su ga uvređeno pogledali, a policajac, sav važan pita starijeg kolegu:
• Šta kažeš, kako sam odradio stvar?
• Nije loše za početak - kaže mu kolega - obzirom da je ovo bila autobuska stanica.

Razgovaraju dvije prijateljice:
• Ja se tako razveselim kad vidim tvog muža!
• Ne razumem, ... a zašto?
• Zato što nije moj!

Vlasnik ergele prekoreva džokeja posle trke:
• Zar nisi mogao bar malo brže?
• Mogao sam, ali pravila zabranjuju da se silazi sa konja.

Gospođo, recite svojim sisama da ne bulje u moje oči!

Pita učiteljica Pericu:
• Sa koliko nula se piše milion?
• Sa šest! - odgovori Perica.
• A pola miliona?
• Pa, sa tri!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Momak gleda prijateljicu i ne skida oči s nje. Ona mu reče:
• Ne gledaj me tako, znaš da moje srce pripada drugom.
On joj odgovori:
• Znam, ali imaš ti i drugih organa ...

Sudeći po ovome što sam noćas video i doživeo - nisam ti prvi?!
• Pa, dobro si pogodio.
• Stvarno? ... Znao sam.
• A, sudeći po onome što sam ja noćas doživela - nisi mi ni poslednji.

Voze se dva komarca na motoru. Odjednom onaj od pozadi viknu:
• Staaaaniiiiii!
• Šta je?
• Upala mi muva u oko!

Mujo i Fata razgovaraju posle pokušaja seksa:
• Ovo mi se nikad nije dogodilo!
• Mujo moj, događa se to i drugima.
• Drugima da, ali meni ne!
• Pa ni meni se testo ne digne svaki put ...
• I šta radiš?
• Umesim drugo.
• Ali ja nemam drugog?
• Imam ja!

Šetao neki čovek pored reke i naiđe na nekog tipa koji stoji na ogradi mosta.
• Šta to radiš, čoveče? - upita on.
• Hoću da skočim sa mosta i ubijem se, - odgovori ovaj.
• Zašto bre? - zabrinuto će prvi.
• U ratu mi geler otkinuo muda i sad država nema para da mi plati operaciju - skrušeno će ovaj.
Produži čovek svoju šetnju, a kada se pred veče vraćao kući vidi da onaj čovek još stoji na istom mestu.
• Šta je bilo, ne skačes?
• Eee, znaš li kakva ti muda trebaju da bi skočio odavde ...