VICOTEKA

Razgovaraju dvojica komšija:
• Dosta mi je svega, već su mi dva puta ispraznili rezervoar sa lož uljem za centralno grejanje, iako sam ga ukopao u zemlju i na njega stavio saksije sa cvećem!
Drugi kaže:
• Ja sam taj problem rešio za sva vremena. Kupio sam debelu crvenu tablu i na nju napisao: LOŽ ULJE
• Ma ti si lud?! Kako ti je to pomoglo da ti ne kradu lož ulje?
• Paaa, ... cev nije povezana na rezervoar sa lož uljem, već sam je priključio na septičku jamu. U prethodnih šest meseci su mi je već tri puta ispraznili, tako da sam i taj problem rešio!

Bio Mujo na poslovnom putu u Japanu. Tamo pokupio neku kurvu i cele noć radio posao, a ona je uzbuđeno vikala:
• Hashimota! Hashimota!
Pošto Mujo, naravno, nije znao ni reč japanskog, zaključio je da je to neki uzvik oduševljenja. Sutra ujutro ode on na golf sa japanskim biznismenima. Japanac, koji je igrao prvi, na oduševljenje prisutnih ubaci lopticu iz prve. Svi aplaudiraju, a Mujo, da ispadne pametan, vikne:
• Hashimota!
Japanac se unezvereno okrene i upita:
• Kako to misliš, pogrešna rupa?

Plavuša radi u restoranu kao konobarica. Zazvoni telefon:
• Hteo bih za večeras da naručim sto za osam osoba.
Plavuša će na to:
• Opet vi! Već sam vam pet puta rekla da ne prodajemo namještaj!

• Dobra ti ova rakija, od koga je?
• Od komšije.
• Je l' prodaje?
• Jok, ostavlja podrum otključan.

SMS zabrinute žene:
• Na vestima su javili da su u Dunavu našli leš sa malim polnim organom. Javi se da ne brinem! Tvoja Dragana.

Ide Milojko ulicom. U susret mu ide devojka:
• Ah – pomisli on – kad bi ona moja Radojka imala takve noge.
Posle nekoliko stotina metara, prolazi još jedna devojka:
• Ah ... kad bi ona moja Radojka imala takve grudi!
Posle nekih stotinak metara još jedna:
• Ah ... kad bi ona moja Radojka imala takvu guzu!
Stiže Milojko do kuće ... na kapiji stoji Radojka:
• Ah Radojka ... celim putem sam o tebi razmišljao.

Dolazi muž kući i kaže ženi:
• Kupio sam ti kafetin!
• Šta će mi, ne boli me glava?
• Eee, tu sam te čekao, ... Skidaj se!

Zašto nisu kremirali Đinđića?
• Zato što bi ga Čeda ušmrkao.

Pita konobar gosta:
• Jeste li Vi onaj kome su ukrali kišobran?
• Jesam. Pronašli ste ga?
• Ma ne, samo sam došao da Vam kažem da je prestala kiša.

Milojku je rođendan i Smiljana ga pita šta bi želeo kao poklon. Milojko će:
• Pušku.
• Ne, puška nikako!
• Ipak, ja bih pušku ...
• Rekla sam ti, Milojko, puška NE!
• Ali ja bih pušku.
• Poslušaj me i odaberi nešto drugo!
• Ipak, ja želim pušku.
• Rekla sam ti, puška nikako! Pa, jebote - ko ovde odlučuje, a?!
• Ti. Ali, kad bih imao pušku ...

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.