VICOTEKA

Zašto Cezar nosi sandale?
• Pa, Juli je ...

Žena u poznim srednjim godinama dolazi na kliniku za plastične operacije i kaže doktoru:
• Znate, upoznala sam divnog mladića od 18 godina. Planiramo da se venčamo za par meseci pa ne bih da ga razočaram. Želim da mi operišete vaginu, tako da izgleda kao da imam 18 godina.
• U redu, to je rutinska operacija.
• Samo, pazite. Ne želim da o ovome sazna ni jedan tabloid ili časopis, znači, bez publiciteta.
• Ništa ne brinite, možete nam verovati, garantujemo Vam potpunu diskreciju.
Mesec dana nakon operacije, žena otvara vrata i vidi cveće, sa zahvalnicom što je izvršila operaciju. Besna zove doktora i kaže mu:
• Rekoh vam bez publiciteta, a upravo sam dobila cveće za porukom u kojoj se spominje operacija!
• A, ne brinite, to je onaj tip sa odeljenja za opekotine, samo je hteo da vam se zahvali za nove uši!

Sede na klupi u parku mladić i devojka. U neko doba krenu da se ljube i maze. Posle nekoliko trenutaka njegova glava se nađe u devojčinom međunožju. Ona progovara nežno:
• Marko, skini naočare, pocepaćeš mi hulahopke.
Nakon par sekundi čuje se opet devojka, ovog puta veoma besno:
• Marko! Stavi naočare ... ližeš klupu!

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Kaže jedna komšinica drugoj:
• Komšinice, može li oklagija na pola sata?
A, ova će:
• Ne može, ... i ja čekam muža!

Vozi čovek auto u rikverc i udara u kontejner. Proviri ciganče iz kontejnera pa kaže:
• El da zovem miliciju, el će se dogovaramo?!

U bolnici, pored bolesničke postelje:
• Izvinite, koliko ste visoki?
• Tačno metar i sedamdeset i pet, doktore - jedva izgovori pacijent.
• Hvala, ... i ... samo, da znate, ... ja nisam doktor, već stolar!

Mama pita Pericu, pošto se vratio iz škole:
• Sine, ima li petica u školi?
Perica odgovara:
• Ima mama, ima, dobijaju deca ...

Došao mucavac u pet šop i pita:
• Kkolllliko kooošššttta ovvvaaaj pa-pa-paaapppagggaj?
Prodavac mu kaže:
• 50 evra!
Mucavac:
• Uuuuu skkkkuppppo, skkkkuppppo.
A papagaj će:
• Šta bre skupo, vidiš da pričam bolje od tebe!

Negde na ulici, razgovaraju muž i žena. Žena kaže:
• Majke ti, pogledaj onu pijanduru!
• A, ko ti je taj? - upita muž.
• Pre jedno deset godina me je zaprosio i odbila sam ga.
• O Bože, pa on još slavi! - odbrusi muž.

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.