VICOTEKA

• Gde ideš to baba?
• Idem do groblja sine.
• A, je l' se vraćaš?

Došao zeka kod mede i moli ga da ga prošvercuje preko grane. Kaže zeka:
• Molim te, medo, prošvercuj me preko grane.
• Ne mogu, zeko, kako ću bre ...
• Ajde, medo, molim te. Evo, ja ću se uvućie u tvoj prednji džep i neću ni zucnuti ...
• Dobro, ajde.
Došli oni na granicu, kad carinik gleda medu i nešto mu sumnjiv, pa kaže:
• Je li, medo, šta ti je to u prednjem džepu?
Meda brzo zvekne šakom iz sve snage po džepu, stavi ruku u džep i izvuče:
• A to, to mi je zekina slika ...

Za doručak, Piroćanac kaže svojoj deci:
• Deco, ko hoće da jede, nek' jede, a ko neće - dajem mu dinar!
Deca:
• Hoćemo dinar!
Za ručak ista situacija:
• Deco, ko hoće da jede, nek' jede, a ko neće - dajem mu dinar!
Deca:
• Daj dinar!
Uveče tatko vika:
• Deco, ko hoće da večera, mora da plati dva dinara!

Perica:
• Kada porastem, biću policajac i poći ću stopama svoga oca!
Jovica:
• Nisam znao da ti je tata policajac?
• Pa i nije, on je lopov!

Dolazi komšija kod Piroćanca, vidi da skida tapete, i pita ga:
• Je li, komšo, stavljaš gi nove tapete?
• Jok bre, selim se!

Vraćaju se Mujo i Haso sa ekspedicije po Antarktiku. Na izlasku iz aviona, još na stepenicama, mašu rukama i nešto očigledno raspravljaju. Dograbe prvog čoveka koji se tu našao i Mujo ga pita:
• Je li, postoje li ovoliko visoke časne sestre? - i pri tom pokaže rukom na jedno metar od zemlje.
Ovaj odgovori da ne postoje. Mujo se okrene Hasi i kaže:
• Ama, bolan, Haso, jesam li ti rekao da smo tucali pingvine.

Kako se zove Branko Kockica kada legne?
• Lego kockica.

Šta označava crna vlas kose na glavi jedne plavuše?
• Tračak nade.

Krenuo Perica u večernju školu i nakon nekog vremena prozove ga profesor na času matematike:
• Perice, koliko je dva plus dva?
Perica ispali kao iz topa:
• Četiri!
Profesor reče:
• Sedi, pet!
Perica progunđa sebi u bradu:
• Ma, znao sam da je pet ...

Upada lopov u autobus i drekne:
• Ruke gore, ovo je pljačka!
Tad se začu Mujo negde iz zadnjeg dela autobusa:
• Ma idi u pizdu materinu, ja mislio kontrola!

Ukrca se časna sestra u voz. Vozi se ona, kad preko puta sebe ugleda poznato lice. Žena, sređena, bunda, nakit, kožne čizme, divan komplet, frizura. Gledaju se one u čudu, gledaju ...
• Jesi li to ti, Nadice? Kako si? Dugo se nismo videle!
Ispričaju se one, gde je koja bila svih ovih godina, šta se dogodilo. Časna sestra ne izdrža pa je upita:
• Nemoj da se ljutiš, ali ova bunda, kako ...?
Kaže Nadica:
• Ma, neprijatno mi je, ali jedna divna noć i evo.
Voze se one dalje, kad opet časna sestra:
• Izvini, ali ove čizme, kako ...?
• Ma, jedan predivan izlet, i evo ...
Časna sestra dođe u samostan, već je bilo kasno, skine se, pomoli i legne. Usred noći čuje se da neko tiho kuca!
Ona:
• Ko je?
• Ja sam, fra Jozo! - tiho će fratar.
Časna sestra:
• Jebi se ti i tvoje karamele!