Gde ideš to baba?

• Gde ideš to baba? • Idem do groblja sine. • A, je l' se vraćaš?

Razgovor kupca i prodavačice: • Izvinite, ova krema je ...? • Dnevna krema za suvu kožu. • A ova? • Noćna krema za suvu kožu. • Ma ajte, molim Vas! • Šta Vam nije jasno? • Pa na koju foru kreme znaju kada je dan a kada je noć?

Zašto prasići žmure dok sisaju? • Sramota ih je što im je keva svinja.

Vratio se Mujo iz ekspedicije sa Severnog pola, pa pita Hasu: • Čuj, Haso, ima li skroz crnih žena? • Naravno da ima! • A ima li skroz belih? • Pa, naravno! • A ima li crno-belih? • Nema, Mujo! • E, onda sam spavao sa pingvinom!

Žali se učiteljica Peričinom tati: • Vaš sin ima jedinice iz svih predmeta, osim iz vladanja. Iz vladanja ima pet. Otac odgovori: • Eto, vidite, ono što ga Vi učite - jedinice, a ono što ga ja učim - petice.

Razgovaraju Hrvatica i Srpkinja o poklonu za Dan žena. Hrvatica se hvali: • Ja sam dobila zlatan sat, zlatne naušnice i zlatni prsten, ma sve zlatno ... Srpkinja: • Ma, ja sam dobila kurac ... Hrvatica: • Kak' prost narod, a tak' krasan poklon!

Kada je Bog stvarao svet, odlučio je da svakom narodu podari dve vrline. Tako su Švajcarci postali precizni i poslušni. Japanci vredni i strpljivi. Italijani veseli i romantični. Španci temperamentni i ritmični. Kada je došao do Srba, Bog reče anđelu: • Srbi će biti pametni, dobri ljudi i političari! Nakon završenog posla, pita anđeo: • Bože, svima si dao dve vrline, samo Srbima tri. Zar neće tako biti nadmoćniji od svih drugih naroda? Bog reče: • Hmm, imaš pravo, ali kako se Bogom dane vrline ne mogu naknadno ukidati, Srbi će ih imati sve tri, ali svaki Srbin može imati kao i drugi narodi samo po dve osobine: - Ko je dobar čovek i političar, ne može biti pametan. - Ko je pametan i političar, ne može biti dobar čovek. - Ko je dobar čovek i pametan, ne može biti političar.

Mujo se uveče vraća s posla. Na stolu ga čeka ženina ceduljica: • Mama je bolesna, otišla sam kod nje. On uzdahne i krene ka frižideru da uzme nešto za jelo, a na frižideru ceduljica: • Hrana je pripremljena, u frižideru je, samo je podgrej u mikrotalasnoj. Rečeno – učinjeno. Posle večere razmišlja Mujo šta će, kad na krevetu spavaće sobe nađe ceduljicu: • Sanjaj o meni. Muji dosade ceduljice, obuče se i kad poče da obuva cipelu, nađe i u njoj ceduljicu: • Kuda? Kuda?

Pita učiteljica decu šta je najbrže na svetu. Mali Nikola kaže: • Metak. Učiteljica kaže: • Dobro, metak je brz, ali nije najbrži. Mali štreber Slaviša kaže: • Svetlost. • Bravo! - kaže učiteljica. Mala Marica romantičarka kaže: • Misao je brža od svetlosti. Učiteljica je oduševljena: • Bravo, Marice. A mali Perica kaže: • Moj tata je još brži! • Kako to? - pita učiteljica. • Čuo sam kada je rekao mami: "Svršio sam brže nego što sam mislio".

Mujo je napokon uspeo da zavede Fatu i završi sa njom u krevetu, pa ujutro nakon buđenja upita je: • Fato, bona, jesam li ja prvi sa kojim si spavala? Fata rezignirano klimne glavom: • Jesi, bolan, sa ostalima oka nisam do jutra sklopila.

Išao Džon Vejn pustinjom i naišao na veliku tablu na kojoj je pisalo: • Oprez, peder u pustinji! Izvadi pištolje, pažljivo se okrenu oko sebe, ali nigde nikog. Pođe on dalje i ugleda još veću tablu na kojoj je pisalo: • Oprez, peder u pustinji! Opet izvadi pištolje, okrene se, ali nigde nikoga. Krene dalje i vidi malecku tablu na kojoj nešto piše. Pošto nije mogao da pročita, sagne se do zemlje i vide da na tabli piše: • Dva puta sam te upozorio!