Veseli bajker

Po čemu se prepoznaje veseli i nasmejani bajker? • Po mušicama između zuba.

Kada su se vratili u Srbiju mnogi su shvatili da je nostalgija ipak bolje rešenje.

Svaki autohtoni Piroćanac ima dve špijunke na vratima: • Gornju - da vidi ko mu dolazi u goste! • Donju - da vidi nosi li taj nešto u rukama!

Mujo i Haso otišli na kafu u obližnjoj kafani. Kad su usluženi, prvi je srknuo Mujo, ali pošto je kafa bila previše vruća, on opeče jezik i suze mu udariše na oči, a Haso ga pita: • Bolan Mujo, što plačeš? • Ma setio sam se pokojne matere, mnogo je volela kafu. Zatim i Haso srkne kafu, ali se i on opeče pa i njemu udariše suze. • A što ti plačeš? • Ma, setio sam se pokojnog oca, jebo ti on mater, što ne reče da je kafa vruća ...

Razgovaraju dve prijateljice: • Još uvek ne verujem da si se udala za tog starca! • E draga moja, kad uzmeš lovu ne gledaš koje je godine štampana!

Na vratima neba stoji jedan izuzetno ljut čovek i urla: • Pa, šta se događa? Šta ja ovde radim? Pogledajte me! ... Imam 35 godina, ne pušim, ne pijem, juče sam rano legao u krevet i sad sam tu pred vama! Sigurno je neka greška! Molim vas da proverite! • Još nam se nikada nije dogodila greška! – odgovori Sveti Petar – Ali proveriću. Kako se zovete? • Živorad Pavlović, zvani Žika Kurbla. • Koje vam je zanimanje? • Automehaničar. • Ah da, evo, našao sam vas. Živorad Pavlović, automehaničar. E, pa, ... gospodine Pavloviću, prema našim podacima vi ste umrli od starosti. • Od starosti? Nemoguće! Pa imam samo 35 godina! • Pa ne znam. – odgovori sveti Petar – Sabrali smo sve sate rada koje ste zaračunali mušterijama i to ispada 123 godine.

• Kako se zoveš? • Maja. • Skraćeno od...? • Promaja, pizda ti materina!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

• Dragi, šta želiš da ti kupim za rođendan? • Nemoj ništa ljubavi, nisam pri parama ...

Zatraži učiteljica od dece da napišu po neku reč stranog porekla i da je objasne. Javi se mali Perica da pročita šta je napisao: • Hajde Perice! • Perverzija – izvali Perica. • Dobro – prekide ga učiteljica – hajde sad objasni taj pojam, ali da ne upotrebiš ni jednu bezobraznu reč, kao što inače umeš. • Važi – kaže Perica - Zamislite dve žene kako idu ulicom i jedu sladoled. I sad, jedna ga liže a druga ga grize. Koja je od njih dve udata? • Pa ... – učiteljica se zamisli, pa se zacrveni i na kraju reče – Ona koja ga grize. • Ne! – kaže Perica – Udata je ona koja nosi burmu, a to što ste vi pomislili, to je perverzija.

Beže otac i sin iz zatvora. Pita sin: • Šta ćemo sad, pada sneg? Otac odgovori: • Baš nas briga, imamo lance.