VICOTEKA

Ko se kreće brzinom svetlosti?
• Penzioner koji je ugledao prazno mesto u autobusu.

• Tata, šta je dijalog? - pita Perica.
• Sine, to je razgovor između mame i mene.
• A šta je monolog?
• Isto, sine.

Kada ti sreća okrene leđa, možda samo želi da je raskopčaš.

Milojku je rođendan i Smiljana ga pita šta bi želeo kao poklon. Milojko će:
• Pušku.
• Ne, puška nikako!
• Ipak, ja bih pušku ...
• Rekla sam ti, Milojko, puška NE!
• Ali ja bih pušku.
• Poslušaj me i odaberi nešto drugo!
• Ipak, ja želim pušku.
• Rekla sam ti, puška nikako! Pa, jebote - ko ovde odlučuje, a?!
• Ti. Ali, kad bih imao pušku ...

• Hajde Perice, pozdravi čiku! Kako se ono kaže kad gosti odlaze?
• Kaže se: Hvala Bogu!

Mile stavio status na FB:
• Kupio sam nov bicikl!
Ciga komentariše:
• Kradem!

Razgovaraju hirurg, arhitekta i političar o tome koji je najstariji zanat na svetu. Hirurg kaže:
• Bog je od Adamovog rebra napravio Evu. Eto, bio je prvi hirurg i to vrlo dobar.
Prekda ga arhitekta:
• Čekaj, Bog je Evu napravio tek šestog dana. Seti se samog početka, prvo je bio haos, pa je nastao red. Ko bi mogao da napravi red osim arhitekte?
Na to će političar:
• Dobro, ljudi, a šta mislite, ko je napravio haos?

Dvoje zaposlenih u firmi razgovaraju i muškarac kaže:
• Mislim da bih mogao malo da se odmorim od posla.
• A kako misliš to da izvedeš? – pita ga plavuša.
• Evo kako - reče on i pope se na ormar.
Zatim se zakači nogama za vrh i obesi naglavačke. Malo kasnije ulazi šef, vidi ovoga kako visi i pita ga:
• Šta, za ime Boga, tu radiš?
• Ja sam sijalica – odgovori ovaj.
• A ja mislim da bi bolje bilo da uzmeš nekoliko dana slobodno - reče mu šef.
Tip siđe sa ormara i izađe iz kancelarije. Plavuša krenu za njim prema vratima.
• A gde ćes ti? – upita šef plavušu.
• Kući, ne mogu da radim u mraku.

Dobio policajac premeštaj u drugi grad. Morao je negde da prenoći, ali nije znao gde da ode. Došao tako u hotel i pita:
• Imate li jednokrevetnu sobu?
Recepcionar mu kaže da ima samo jedna dvokrevetna ali u njoj je već jedan šumar. Policajac pristane na tu sobu, ali napomenu recepcionaru da ga probudi u pet sati ujutro. Ujutru recepcionar ga probudi, a policajac onako sanjiv, u mraku obuče šumarevo odelo. Izašao je na ulicu i tek tada shvatio da nešto nije u redu. Udari se po glavi i reče:
• A budale od recepcionara, probudio šumara umesto mene!

Žao mi je što sam te ostavila kada sam ti bila najpotrebnija, ali ti znaš da te ja volim najviše na svetu. Ljubi te tvoja pamet.

Razgovaraju Lala i Sosa:
• Je li Soso, čime ti pereš moj donji veš?
• Pa praškom za pranje, Lalo.
• A je l' stavljaš još nešto?
• Da, omekšivač, ... ta što pitaš Lalo?
• Ta vidim ja, ... ovaj moj, iz dana u dan sve mi mekši i mekši.